ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ НА ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ
СЛУЖИ ЛИТУРГИЈУ У КАПЕЛИ
НА БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Његова Светост Патријарх српски господин Павле служиће у недељу, на празник Светог Саве, свету архијерејску Литургију у Капели Светог Јована Богослова на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду. Служби ће присуствовати и Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар Карађорђевић. После богослужења у Амфитеатру Богословског факултета одржаће се Светосавска академија. Патријарх Павле ће у недељу после Литургије обићи већи број јавних установа и школа које славе Светог Саву.

Празник Светог Саве биће у недељу 27. јануара обележен светом Литургијом и светосавским приредбама у свим храмовима Српске православне цркве. У Спомен храму на Врачару посвећеном првом српском архиепископу и просветитељу свету архијерејску Литургију служиће Његово Преосвештенство Епископ хвостански, викар патријархов Атанасије (Ракита), а након службе биће одржана Светосавска академија.

Први српски просветитељ слави се и као школска слава, а судећи по многобројним предањима која су везане за његово име, Свети Сава је једна од најомиљенијих личности међу Србима. Рођен око 1175. године као Растко Немањић, трећи и најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане. Стекао је широко образовање "засновано на старословенској и византијској лектири". Окренутост ка духовном животу одвела га је на Свету Гору. Најпре у руски манастир Пантелејмон, а потом у грчки Ватопед, где се замонашио, узевши име Сава, према Сави Јерусалимском Освећеном.

Заједно са оцем који му се придружио на Светој Гори, као монах Симеон, основао је манастир Хиландар, четврти у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Осим што је подизао манастире и цркве, сматра се и првим српским средњевековним писцем, "са којим срспка књижевност уистину почиње", а готово 30 година учествовао је у вођењу српске унутрашње и спољне политике.

Измирио је старију браћу Вукана и Стефана сукобљене око наследства власти, у Никеји успешно окончао преговоре са византијским царем и васељенским патријархом о аутокефалности Српске цркве. Крунисао је и саветовао три краља, Стефана Првовенчаног, Радослава и Владислава, и у њихово име преговарао са иностраним владарима и црквеним поглаварима. Историја га оцењује као великог прелата Цркве и државника. Умро је 13. јануара (по Јулијанском календару) 1236. године у Трнову, где је сахрањен у цркви Четрдесет мученика, одакле је његове мошти краљ Владислав пренео у манастир Милешеву. По наређењу Синан-паше мошти Светог Саве су пренете у Београд и спаљене на Врачару 27. априла (по старом календару) 1595. године.