ЦЕЛОКУПНИ ПРАВОСЛАВНИ СВЕТ ОСЕЋА НЕСАГЛАСЈЕ

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски и јурјевски Питирим (Нечајев) као изасланик Патријарха московског и све Русије Алексија II недавно је боравио у посети Српској Православној Цркви. Током вишедневног боравка у нашој земљи Митрополит Питирим је посетио Епархију црногорско-приморску, а у Београду се срео са Његовом Светошћу Патријархом српским Г. Павлом и архијерејима Српске Православне Цркве, као и са представницима савезне државе, премијером Драгишом Пешићем и савезним секретаром за вере Богољубом Шијаковићем. У интервјуу за Информативну службу Српске Православне Цркве Митрополит Питирим истиче да за њега посете Српској Православној Цркви, иако нису тако честе представљају велику духовну радост.

*Ваше Високопреоствештенство, какви су Вам утисци из Црне Горе?

- Изузетно дубоки. Са једне стране, видео сам да све негативно што преживљава Руска Православна Црква преживљавају и православни верници у Црној Гори. Са друге стране, у Црној Гори, као и у Русији у садашње време, хвала Богу, можемо видети и децу у црквама, младе како долазе и живе духовно пуним плућима.

*Ваша посета је најављена као подршка Руске Православне Цркве јединству Српске Патријаршије због ситуације у Епархији црногорско-приморској. Како се у Руској цркви гледа на проблеме Цркве у овом делу наше земље?

-Руска Православна Црква апсолутно подржава Српску Патријаршију и јерархе Српске Православне Цркве. Све ово што се догађа у Црној Гори представља грех против јединства Цркве, против Бога, против морала, против савести и против грађанског друштва. Грађанско друштво треба да се заснива на неким начелима и темељима. Рушење морала у грађанском друштву такође представља један од најтежих преступа.

*Поменули сте да Руска Православна Црква има сличне проблеме као Српска Православна Црква. Може ли се рећи да су они заједнички свим православним земљама некадашњег социјалистичког блока, имајући у виду да је током недавног сусрета руског и српског патријарха у Москви велика пажња посвећена расколима?

-Рекао бих да целокупни православни свет сада осећа несагласје. Процес раскола није појава која се везује искључиво за постсовјетско доба и не односи се само на територије држава бившег источног блока. То се дешава и у државама западног света где није долазило до оваквих политичких промена и одражава последицу опште политичке нестабилности и покушаја политичких структура да се убаце на црквени терен. Ради се о томе да се грађанском друштву дешавају неке ствари које практично представљају политичку борбу између разних партија и струја. Црква није извор тих догађаја већ је то упад политичких структура и неких политичких стремљења на црквену територију. Црква као једино средство за борбу против таквих појава има унутрашње достојанство, унутрашњи морал у нашем реалном животу и самим тим јединство вере.

*Приликом боравка Патријарха Павла у Москви агенције су пренеле изјаву Патријарха московског Алексија II да је Црква у БЈР Македонији део Српске Православне Цркве. Да ли је то покушај да се и Руска Православна Црква укључи у решавање овог проблема, имајући у виду да се јерархија из Македоније обратила Васељенској патријаршији за помоћ око решавања статуса?

- То је веома старо питање које се прилично оштро постављало још када сам долазио у Југославију за време блаженопочившег патријарха Германа. Као што смо малопре рекли и у том питању су садржани неки нецрквени фактори. Са обзиром да се ради о унутрашњем проблему, смaтрам да би га требало решавати искључиво у оквирима самосталне аутокефалне Цркве. Окружење, сестринске Цркве не би требало да себе стављају у позицију васељенског судије без обзира на који начин вреднују своју Православну Цркву. Тако је то увек било за 2000 година постојања Цркве Христове.

*Како Руска Православна Црква гледа на оно што се дешава на Косову и Метохији и да ли постоји ли нека врста међуцрквене сарадње на решавању косовског проблема?

-Делимо и саучествујемо у болу који трпе Српска Православна Црква и становници на Косову и Метохији. Као подршку Српској Православној Цркви ми реализујемо помоћ колико је у нашој моћи.

*Православни свет је очигледно суочен са великим изазовима, што због глобалних политичких промена, што због савременог начина живота. Да ли је време за одржавање свеправославног или васељенског сабора?

- Што се тиче васељенског или било ког другог саборовања, треба трезвено размишљати. И на сабор могу бити унете противречне тенденције. Са друге стране, Црква је по својој природи непрестано активан сабор. Сабори могу имати различите облике, почев од помесних сабора који су, у виду Светих Синодa у сталном заседању, до сабора црквених општина и све до конкретне јединке, човекове личности. То је нека врста сабора у којој се дешава процес борбе између добра и зла. Сматрам да се главни црквени задатак састоји у томе да формирамо јединствену људску личност. Више таквих личности чине групу која може да представља одређени модел у односу на друштво и глобална догађања.

*Недавно је у Асизију одржана велика молитва за мир коју је сазвао папа Јован Павле Други. Како Руска Православна Црква гледа на такву врсту окупљања представника свих конфесија, као и настојања Католичке Цркве да дође до међусобног приближавања хришћанских Цркава?

- Сматрам да ово што је било организовано у Асизију није молитва за мир, већ скуп подршке иницијативама за мир. Свака религија се моли самостално. Јасно је да не може бити заједничке молитве нас православних хришћана и неких новоформираних секти. Зато бих ја то назвао миротворним скупом религиозне јавности. Сама идеја није нова. Имамо страшно кратко историјско памћење. Прошло је свега педесет година од времена када је Блаженопочивши патријарх московски Алексије I у Москви окупио представнике свих религијских организација и Цркава како би се изнашло решење на који начин сачувати мир у послератно доба. То је било у мају 1952. године и таквих скупова је било много. Шароликост учесника на таквим скуповима се сваки пут повећава. Михаил Горбачов је 1987. године сазвао велики форум, а Уједињене нације су јесен 2000. такође организовале скуп искључиво религијских организација у Великој дворани где се одржавају генералне скупштине Уједињених нација.