Информативна служба
Српске Православне Цркве
8. март 2002. године

ЦРКВА ЋЕ КОРИСТИТИ СОПСТВЕНУ ИМОВИНУ

Последњих дана је у медијима, уз многе објективне извештаје, услед неинформисаности објављен већи број полуистина и неистина по питању коришћења зграде у Светосавској улици бр. 20 у Земуну, у којој ради школа “Сава Јовановић – Сирогојно”. Због опасности да такве нејасне вести изазову нерасположење према Српској Православној Цркви, као и да се њима омаловаже вредни подухвати државних органа пружамо основне податке о овом поступку.

Поступком се истовремено испуњавају два циља:

  • ослобађање објекта који је још пре две године дат Српској Православној Цркви на коришћење, и
  • остварење захтева управе и наставника школе Сава Јовановић Сирогојно за смештање школе у објекат који ће, за разлику од досадашњег, бити адекватан и одговарати намени и специјалним потребама ове школе.

Основне чињенице:

  1. Зграда у Светосавској улици бр. 20. у Земуну, позната као Српски дом, била је власништво Српске Православне Цркве до 1959. год, када је национализивана.
  2. Српска Православна Црква је пре пет година покренула реформу своје просвете, у оквиру коју је, поред осталог, одлучено да се богословије Српске Православне Цркве подижу на ниво виших школа, по шестогодишњем наставном плану и програму. С тим у вези, указала се потреба за одговарајућим простором, у који се могу сместити ученици и студенти.
  3. Имајући у виду те потребе, Српска Православна Црква је од Владе Републике Србије затражила да јој се врати зграда Српског дома у Земуну, у коју је, на неадекватан начин и у лошим условима била смештена школа Сава Јовановић - Сирогојно.
  4. Влада Републике Србије је у складу са Законом о средствима у својини Републике Србије, а поводом захтева Српске Православне Цркве, током 2000. године донела одлуку да се зграда да на коришћење Српској Православној Цркви без накнаде, за потребе београдске Богословије. На основу те одлуке закључен је и уговор са Републичком дирекцијом за имовину, с тим да се део зграде који школа “Сава Јовановић – Сирогојно” уопште није користила преда у посед новом кориснику одмах, а преостали део по обезбеђењу другог простора за потребе Школе.
  5. Премда је наведеном одлуком одложено коначно ступање Цркве у посед сопствене, насилно одузете имовине, Српска Православна Црква је, уважавајући околности и тешкоће у којима се се налазиле наша држава и њене институције, као стрпљиви родитељ сачекала да се стекну услови за премештај школе коју похађају деца ометена у развоју у прикладне просторије.
  6. Надлежни државни органи недавно су известили Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве да је ово питање коначно решено и да ће школа наставити рад у другој згради, такође у Земуну, у просторијама у којима ће бити много више услова за педагошки и васпитни рад.
  7. Како су већ медији обавештени, 8. марта 2002. год. одржан је састанак, у Скупштини Општине Земун, представника Српске Православне Цркве, министарстава просвете и спорта, вера, финансија, Комесаријата за избеглице и СО Земун, на коме су, поред обавезе Министарства просвете и спорта да зграду у Светосавској улици бр. 20 преда законитом кориснику - Српској Православној Цркви, до 10. јуна 2002. године, усаглашени и следећи закључци:
  • Специјална основна школа Сава Јовановић Сирогојно биће усељена у зграду у Призренској улици 37а у Земуну, при чему се Министарство просвете и спорта обавезало да зграду у потпуности адаптира и прилагоди намени и специјалним потребама ове школе,
  • за избегличке породице, привремено смештене у објекту у Призренској 37а у Земуну, Комесаријат за избеглице ће у сарадњи са надлежним органима, првенствено СО Земун, обезбедити одговарајући смештај.

С обзиром на потребе црквеног школства у наредној школској години и све благовремено предузете мере, као и коначно и веома квалитетно решење питања смештаја школе Сава Јовановић-Сирогојно, не постоје никакве препреке да Српска Православна Црква уђе у посед своје зграде и коначно почне да користи сопствену имовину.

Надамо се да ће изнесене чињенице спречити стварање гласина, које од примера коректне сарадње између државних и црквених органа стварају привид афере и скандала.