САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

СА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ, ОД 23. ДО 31. МАЈА 2002. ГОДИНЕ

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Павла уз учешће свих Архијереја, одржано је, од 23. до 31. маја 2002. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Саборски Оци су у недељу 26. маја, на челу са Његовом Светошћу, узели учешћа у свенародном литургијском обележавању 750. годишњице манастира Мораче у самом манастиру, коме је, поред осталих многобројних гостију, присуствовао и престолонаследник Александар Карађорђевић.

Сагледавши одговорно свеукупни живот наше помесне Цркве, како у земљи тако и у иностранству, Сабор је посебну пажњу посветио питању реформе и унапређења црквеног школства као и питању веронауке у школама. Са радошћу поздрављајући враћање веронауке у основне и средње школе у Србији, Сабор је изразио наду да ће то ускоро бити урађено и у Црној Гори.

Недавна посета Архиепископа атинског Христодула и Патријарха александријског Петра VII нашој Цркви, као и друге узајамне посете ове врсте, Сабор поздравља као знак свеправославног заједништва и његовог укрепљења, подржавајући и дијалог и сусрете са инославним хришћанима, припадницима других религија и свим људима добре воље.

Сабор је прихватио и одобрио Нацрт споразума о васпостављању црквеног јединства који су у Нишу, 17. маја ове године, сачиниле и потписале одговарајуће црквене комисије из Београда и Скопља, те са молитвом и љубављу у Духу Светом очекује да то учини и јерархија Цркве у Македонији. То ће бити изузетан допринос јединству и сведочењу Православља у савременом свету и догађај који очекује сва пуноћа Православне Цркве.

Сабору није измакла из вида ни насушна потреба заштите и унапређења људских и верских права и слобода, како код нас тако и у целом свету. У том погледу Сабор је стао на становиште да је неопходно учинити све како би се чуо глас Цркве у међународним установама које се баве заштитом тих права. То на првом месту важи за још увек угрожена не само људска права него и основно право на живот на простору Косова и Метохије. У вези са тим Сабор је посебну бригу посветио прогнанима и избеглима са простора бивше Југославије. Зато позива још једном све прогнане и избегле из Босне и Херцеговине и Хрватске, а нарочито оне са Косова и Метохије, да се врате на своја огњишта, очекујући од наших државних органа и представника међународне заједнице да помогну њихов повратак и створе услове потребне за њихов нормалан живот.

Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве поздравља споразум о заједничкој држави Србији и Црној Гори. Својим изворним јединством и његовом неразоривошћу Црква позива све на утврђење и што скорије уставно дефинисање тог јединства у државној заједници Србије и Црне Горе, уз поштовање Божијих и људских закона, како у нашој земљи тако и у васколиком свету. Непотребна трвења и неодговорна партијска надгорњавања само воде народ у нове беде и понижења, спречавајући државу да се на здрав начин интегрише у међународну заједницу и ометајући духовни, културни и економски напредак нашега друштва.

У циљу усаглашавања Устава Српске Православне Цркве са канонским Предањем Цркве, његовог осавремењивања и што делотворнијег заједничког остваривања јеванђелске мисије Цркве у савременом свету, Сабор је подстакао интензивирање рада саборске Комисије и појединих законодавних одбора на ревизији и допуни како општег Устава наше помесне Цркве тако и њених Епархија у Америци, Аустралији и Западној Европи.

При пуном сазнању да се европски и светски контекст у коме живи савремени свет после америчког 11. септембра радикално и далекосежно променио, Сабор подсећа све људе добре воље како у Европи тако и широм света на насушну потребу јединства не просто у економском и политичком погледу него првенствено на темељима вечних духовних и изворних хришћанских начела.

По упокојењу блажене успомене епископа шумадијског Саве, Сабор је за епископа шумадијског изабрао досадашњег епископа западноамеричког Јована. Наместо недавно упокојеног епископа Данила изабрао је за епископа будимског и администратора темишварске епархије епископа Лукијана (Пантелића). Викарног епископа будимљанског Јоаникија изабрао је за епископа Епархије будимљанско-никшићке, а епископа Епархије за Америку и Канаду Новограчаничке митрополије Лонгина поставио за администратора упражњене Епархије западноамеричке. Из здравствених разлога, епископу жичком Стефану Сабор је доделио умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија на испомоћ, у својству заменика.