СРПСКИ МАНАСТИРИ КАО ДУХОВНА СРЕДИШТА И КУЛТУРНА СТАНИШТА

У организацији културног центра Basilica di San Celso из Милана и тамошњих Срба окупљених око новоустројене Миланске парохије мр Слободан Милеуснић, управник Музеја Српске православне цркве, одржао је 15. јуна 2002. године пригодно предавање на тему “Српски манастири као духовна станишта и културна средишта”. Милеуснић је истакао духовну улогу српских манастира, али и њихов значај као културних средишта и народних зборишта. Српски владари, који су били њихови ктитори и приложници, кроз изградњу ових светиња исказивали су политичку моћ, али и своју дубоку православну веру. Неки од њих су се повлачили са владарског трона и примали монашки постриг. Исто тако, не мали број српских владара, посебно из Немањиног рода, због богоугодног живота, проглашен је свете из српског рода. Предавање је превођено и на италијански језик и тако било доступно бројним Италијанима.

После предавања, Слободан Милеуснић је отворио изложбу фотографија “Хиландар – осам векова српске душе”, аутора Славомира Матејића, уметничког фотографа из Београда. Изложбу чини 39 фотографија на платну великог формата са приказима светогорског перивоја, односно манастира Хиландара и његових драгоцености.

У препуном здању старе цркве San Celso, која је преуређена за изложбени простор, окупио се велики број Срба, али и Италијана. Милеуснић је истакао духовну и историјску вертикалу хиландарског трајања, назначио уметничке вредност и богатство црквено-уметничких предмета, али је подвукао да су највећа хиландарска вредност хиландарски црноризци – монаси, који су свих ових остамстотина и више година наши духовни чувари и молитвеници. Да није било њих, не би било ни велелепоног Хиландара и његовог црквено-уметничког богатства.