Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве није хитао са изјавама и коментарима поводом најновијих жалосних црквених и антицрквених збивања у Македонији, у нади да ће се страсти смирити, актери раскола у епископском чину почети да мисле и делају на основу пастирских мерила и вековних канонских прописа Православне Цркве, а световни актери раскола, међу којима има и људи који уопште нису православне вере, па, нажалост, и оних који немају никакве вере, оставити Цркву и њене одговорне делатнике да се договарају и да црквене ствари уреде у духу Цркве, а не како то одговара овој или оној национално-политичкој идеологији и партији.

Али после полицијског насиља над митрополитом велеским и повардарским г. Јованом и његовог протеривања из његовог седишта, инспирисаног и, непосредно или посредно, нарученог од стране расколничког епископата, а брутално извршеног од стране оних који треба да штите ред и законитост, а иначе су последњи који могу или треба да се баве регулисањем унутарцрквених односа, ми више не можемо, а и не смемо ћутати, управо у име Христове вере и љубави којој служимо, коју проповедамо и у чије име смо се обратили – и, ево, поново се обраћамо и овом приликом – свима који су у расколу да се врате светом и спасоносном јединству Цркве. Не позивамо их да се врате само нама, што ће рећи свим помесним Православним Црквама у свету, него и Богу и својим часним прецима, који су живели православном вером, а кад је требало, и животе своје за њу жртвовали.

Изражавамо најодлучнији протест против репресије над нашим братом у епископству, митрополитом велеским и повардарским Јованом, „кривим” само зато што је прихватио да буде у јединству са читавом Црквом у свету и одбио да своју паству држи у духовно погибељном стању раскола, што поштује, а не гази поредак Цркве, што проповеда љубав и јединство у љубави, а не заснива своје биће и служење на нехришћанској нетрпељивости и искључивости, што хоће да се клања само Богу Живом и Истинитом, а неће да служи два или више господара… Инспираторе и организаторе насилног уклањања законитог архијереја из његове резиденције позивамо на отрежњење и покајање, а све форуме и институције у Европи и у демократском свету који се баве заштитом верских, грађанских и уопште људских права да подигну свој глас у заштиту неправедно прогоњеног митрополита Јована, тим пре што овакав третман једнога грађанина који се ничим није огрешио о позитивне законе своје земље, а као епископ налази се у јединству са читавом Православном Црквом и поступа у складу са њеним свештеним канонима, представља нешто незамисливо у било ком нормалном, демократском друштву.

Треба јасно разликовати пут у Европу од пута у земљу Недођију, пут у будућност од пута у најмрачније периоде прошлости, а пре свега – Пут који кроз Истину води у живот вечни од стрампутице која кроз лаж, мржњу и насиље води у вечну смрт. Ко има уши да чује, нека чује!