LOKALNI SUD U DECANIMA BESPRAVNO ODUZIMA
MANASTIRSKU ZEMLJU

Visoki Decani, 9. avgust 2002.god.

Nakon devet uzastopnih zasedanja opstinski sud u Decanima, pod predsednistvom sudije Haki Baljaja, ponistio je u petak, 2. avgusta 2002. godine, odluku Vlade Republike Srbije iz 1997 god. kojom se manastiru Visoki Decani deo zemlje, koja je bespravno i bez naknade nacionalizovana 1946 godine.

Vec vise od tri godine traju neprestani pritisci opstine Decani kako bi se monaskom bratstvu oduzelo pravo na koriscenje zemlje koju je Vlada Republike Srbije posebnim ugovorom vratila manastiru 1997. godine. Rec je o dve zemljisne parcele, od ukupno 23.45 hektara, u neposrednoj blizini manastira koje su zajedno sa jos 700 hektara manastirskog imanja bespravno nacionalizovani 1946. god. Manastir je godinama bezuspesno pokusavao da ispravi nepravdu i vrati makar deo svog imanja. Medjutim, lokalne vlasti su veci deo manastirske zemlje jednostavno dale u privatne ruke Albanaca, koji su na njima podigli svoje kuce. Na dve pomenute i sada sporne parcele vremenom su podignuti: motel Visoki Decani, u sumi iznad samog manastira i mali kombinat za pakovanje meda, "Apiko", koji jos od pocetka 90tih godina nisu aktivno radili i bili su zapusteni. Manastir je konacno 1997 godine uspeo od Vlade Republike Srbije da dobije natrag ove dve parcele zajedno sa nepokretnim objektima koji se na njima nalaze. Ugovor sa vladom Republike Srbije uredno je zakonski sproveden kroz sve relevantne zemljisne knjige, pa je bratstvo pocelo da koristi svoju imovinu, koja je vekovima pripadala manastiru Visoki Decani.

Nakon rata novoosnovane albanske opstinske vlasti odmah su osporile odluku Vlade Republike Srbije i trazile sve moguce nacine da oduzmu zemlju od manastira. U toku 2000 g. zbog cvrstog stava manastirskog bratstva po pitanju imovine izvrsena su dva minobacacka napada na manastir u kojima, na svu srecu, niko nije povredjen. KFOR je zastitio celokupnu manastirsku imovinu, dok je sef UNMIK-a Dr. Bernard Kusner izdao posebno pismo kojim se manastiru potvrdjuje pravo da koristi svoju zemlju. Ali, opstinske vlasti ne miruju i odmah pokrecu sudski proces koji je u medjuvremenu bio prebacen na okruzni sud u Peci da bi opet na kraju bio vracen opstinskom sudu u Decanima. Bratstvo manastira se nije odazivalo na rocista iz prostog razloga sto opstinski sud nije nadlezan za ove vrste sporova i zbog toga sto je ovakvo ponasanje lokalnih opstinskih vlasti manastir dozivljavao kao otvoreni primer institucionalne represije.

Svoju presudu opstinski sud temelji na neosnovanim cinjenicama i netacnim informacijama s namerom da se pokaze nelegalnost odluke Vlade Republike Srbije. Posebno se naglasava Regulacija UNMIK-a 1999/24 po kojoj su navodno svi ugovori sklopljeni nakon 22. marta 1989. godine "nelegalni". Najbolji dokaz koliko je proizvoljno tumacenje ove regulacije jeste cinjenica da Albanci uopste ne osporavaju one ugovore koji su zakljuceni na njihovu korist u toku poslednjih deset godina.

Manastir Visoki Decani trazice zastitu od UNMIK-a zbog otvorene institucionalne represije koja se sprovodi nad ovom poslednjom srpskom enklavom u opstini Decani. Dok stotine hektara privatne srpske zemlje biva uzurpirano od strane Albanaca i dok se nemilice otudjuje drustvena imovina, UNMIK mora da zakonski zastiti legitimna prava manastira koji zeli da ocuva svoju imovinu neophodnu za ekonomski opstanak manastira. Manastir ce takodje zvanicno traziti i pomoc Vlade Republike Srbije koja ne sme dozvoliti da njene odluke bivaju ponistavane od strane nenadleznih i pristrasnih sudskih organa.