ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ СУТРА СЛУЖИ У МАНАСТИРУ РАКОВИЦА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле сутра, на Велику Госпојину, Свету архијерејску Литургију ће служити у манастиру Раковици. Манастир Раковица посвећен је Св. Архангелу Михаилу, а слави и Велику Госпојину. Подигнут је у 14. веку и првобитно се налазио се на Авалском путу поврх села Раковице. На данашње место пресељен је у 16. веку.

После Христовог рођења, Пресвета Богородица је проживела још 48 година, нешто поред свог Сина, а последњих петнаест провела је код Св. Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос поверио на чување. Она је све то време била очевидац многих славних догађаја, али и тужних и тешких призора.

Често је излазила на Маслинову гору, са које се њен Син вазнео, и ту се молила Богу, желећи да се са земље пресели на небо, како би могла гледати лице свога драгог Сина. Док се тако једанпут молила, јави јој се анђео Гаврило и рече јој да ће се кроз три дана преставити (умрети) и даде јој једну рајску гранчицу, која ће се носити на њеном погребу.

Она похита дому, каза Св. Јовану Богослову шта је чула и зажеле да још једном види све апостоле, који су се били разишли по свим крајевима света, а када умре да је сахране у Гетсиманији, где су били сахрањени њени родитељи Јоаким и Ана.

Кад се приближио час представљања, одједном напољу се зачу нека тутњава, а густи облаци окружише кућу у којој је Пресвета боравила. У том часу се, на чудесан начин, окупише апостоли пред кућом, изузев Томе. Они уђоше у собу и плачући поздравише Пресвету која је лежала на самртничкој постељи, а она их благослови, препоручујући им да истрају у својим пословима.

Наједном засја сва соба, и Христос, који са мноштвом анђела сиђе, невидљиво приђе и позва је к себи. Она смерно изговори речи: "Нека ми буде по речима твојим!", и без икаквог бола предаде свој дух. У тај мах заори се соба од прекрасног анђелског певања, а апостоли почеше целивати уснуло тело Богородице.

Кад је све било спремно за погреб, Петар, Јаков и други апостоли понесоше тело, а Јован Блогослов је пред њима носио ону рајску гранчицу, док је за њима ишло мноштво света. Спровод је ишао од Сионске горе, кроз Јерусалим ка Гетсиманији, а један светао облак као венац окруживаше тај спровод на читавом путу.

Јеврејски фанатици хтедоше оружјем да јурну, побију окупљене апостоле и растуре спровод, али је овај сјајни облак као бедем заклањао поворку. На једном месту облак се мало одиже од земље, а један се јеврејски свештеник, по имену Антоније, залете ка ковчегу, зграби га рукама и хтеде га изврнути, али му невидљиви анђео Божји одсече обе шаке, које остадоше залепљене на сандуку. Антоније заплака и пред свима признаде да је Исус истинити син Божји. Петар рече Антонију да патрљке својих руку прислони на одсецене шаке и кад овај то учини, у исти час исцелише му се обе руке као да нису ни биле одсечене. Многи Јевреји, видевши ово чудо, примише веру хришћанску.

Пресвету Богородицу сахранише у Гетсиманији, и апостоли ту остадоше три дана. Апостол Тома дође тек трећи дан. Кад је чуо тужну вест, веома се ражалости, заплака се и замоли апостоле да отворе гроб, да види тело Мајке Божије и да га целива. Када су отворили гроб и погледали, на њихово велико изненађење не нађоше тело, већ само покрове. Упиташе се са чуђењем: "Где се дело тело Пречисте?!"

Тога дана, док су ломили хлеб у славу Свете Тројице, опазе Пресвету Богородицу на облацима са мноством анђела, и она им рече: "Радујте се! Ја сам с вама до века!"

* * *

Овај празник се зове Успеније Пресвете Богородице, а код нас се још назива и Велика Госпојина и празнује се 28. августа (15. августа). Пред овај празник установљен је пост, који траје од 14-27. августа увече.