Информативна служба УСТОЛИЧЕЊЕ НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА (МЛАДЕНОВИЋА) У недељу 1. септембра, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, на Светој архијерејској Литургији која почиње у 8:30 часова, Његово Преосвештенство Епископ Г. Јован биће уведен у трон епископa шумадијских. Епископ Јован (Младеновић), рођен је 11. септембра 1950. године у селу Добрачи код Ариља од оца Радојка и мајке Стане, рођене Караклајић. У родном селу завршио је основну школу. Са једанаест година одлази у оближњи Светоархангелски манастир Клисуру у којем остаје девет месеци као манастирски ђак – искушеник. Децембра 1963. године прелази у манастир Студеницу где ће остати пуних тридесет година, прошавши сва искушеничка послушања и монашке чинове – до епископског. Узрастао је поред моштију светитеља студеничких – Симеона Мироточивог, Симона монаха, нашег Првовенчаног краља, Анастасије српске. Напајао се мудрошћу и смиреношћу тако угледних духовника као што су били отац Јулијан (Кнежевић) и отац Симеон (Василијевић). Од 1967. до 1969. похађа прву послератну Монашку школу СПЦ у манастиру Острогу коју завршава са одличним успехом. Затим одлази на одслужење војног рока у Випаву, у Словенији. У манастиру Студеници 24. априла 1971. године прима монашки постриг. Сутрадан, 25. априла, од стране епископа жичког др Василија (Костића), бива рукоположен у чин ђакона и постављен за сабрата манастира Студенице. Јерођакон Јован, по благослову владике Василија, 1971. године уписује се у петоразредну Богословију Светог Саве у Београду, коју као приватни ученик завршава 1974. године са одличним успехом. Током богословског школовања, епископ др Василије жички рукоположио га је 25. јула 1973. године у манастиру Студеници у чин јеромонаха – презвитера. На Богословском факултету СПЦ студира од 1976. године. Дипломирао је 1980. године. У међувремену био је намесник – заменик игуману студеничком протосинђелу Симеону (Василијевићу). Трон игумана студеничких преузима 25. јула 1980. године од архимандрита Јулијана (Кнежевића). Одлуку о томе донео је епископ жички Стефан (Боца) након једногласног предлога чланова манастирског братства. За синђела произведен је 1983, за протосинђела 1986, архимандрит постаје 1989. године. Игуман студенички био је пуних 13 година, све до избора за епископа. Свети архијерејски сабор, на редовном заседању 1993. године, 25. маја, бира га за епископа тетовског, са свим правима и дужностима епархијског архијереја за епархије у бившој Републици Македонији и за викара српског патријарха. Епископску хиротонији извршио је 25. јула 1993. године у манастиру Студеници, Његова светост патријарх српски Г. Павле уз учешће 24 епископа. Епископа тетовског Јована, Свети архијерејски сабор СПЦ на редовном заседању 1994. године бира за епископа западноамеричког. На тој дужности налази се осам година, до 2002. године, када је на редовном заседању Светог архијерејског сабора изабран за епископа шумадијског. Као студенички игуман, данашњи шумадијски владика, нарочито се истакао организујући прославу осамстогодишњице манастира Студенице. Молитвене свечаности поводом овог јубилеја увериле су велики део српског народа да му је једини пут у враћању својим коренима – мајци Цркви. Тада почињу пуцати обручи комунизма у Југославији, а наш народ на Косову схвата да му предстоји дуга борба за крст часни и слободу златну. Као епископ западноамерички, владика Јован основао је девет нових парохија и обновио и изградио цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину… Под своју јурисдикцију примио је угледне манастире Св. Германа Аљаског у Платини и Св. Пајсија Величковског у Аризони који су данас велико светило Православља. Поред врло плодне издавачке делатности ових манастира, старао се о објављивању Пролога владике Николаја на енглеском језику. Његовом заслугом установљени су епархијски радио и врло успешна електронска презентација црквених догађаја Епархије западноамеричке. |