POZIV BRACI SA KOSOVA I METOHIJE

U ime SVETOSAVSKE Episkopije Zicke, mi Episkop zicki i Svestenstvo i Verni narod, upucujemo bratski poziv svoj braci i sestrama Srbima i Srpkinjama, deci Svetoga Save i Svetoga Lazara Velikomucenika Kosovskog:

da ne zaborave svoju Otadzbinu, kucni prag i Svetinje Kosova i Metohije - crkve, manastire, kolevke i groblja, od Peci i decana do Prizrena i Rodimlja, od Izmornika u Kosovskom Pomoravlju do Novog Brda, Lipljana, Gracanaice, Kosova Polja, Srbice i Hvosna - te da se, sa nadom u Boga Zivoga i Pravednoga i u Majku Boziju i Svetitelje i Mucenike iz Roda nasega krstonosnoga, vracaju svojim, iako zlodjeja spaljenim i porusenim, no ipak dragim i dragocenim i nezamenljivim Ognjistima i Svetinjama.

Jedan od puteva povratka na Sveto Velikomucenicko Kosovo i Metohiju jeste i taj da se svi proterani, izbegli i rasejani Kosovskometohijski Srbi registruju, to jest upisuju u spiskove potrebne za predstojece lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, jer na taj nacin potvrdjuju svoj identitet, svoju pripadnost i privrzenost Rodnoj Zemlji i narodu kosovskom, pokazujuci da je nas Srba na Kosovu i Metohiji mnogo vise nego sto nas nasi neprijatelji podbrojavaju i umanjuju.

Znamo da medju bracom Kosovcima postoji osecaj straha i nesigurnosti, jer ni ovde gde su sada nisu obezbedjeni, ni u Rodnom Kraju sigurni od novih nasrtaja i nepravdi lokalnih i tudjinskih tirana, ali znamo svi mi Srbi, a narocito Srbi Kosovci, da je poslednja Istina i Pravda - Bozija, koja je ponekad mozda spora, ali uvek dostizna i svima spasonosna, i zato verujemo i istemo pre svega Carstvo Bozije i Pravdu Njegovu, da bi nam se i ostalo potrebno za zemaljsko zivljenje i bitovanje dodalo (Mt. 6,33) od Darodavca svakog dobra i od pravdoljubivih i slobodoljubivih ljudi dobre volje - u nasoj otadzbini i u svetu.

Srbima povratnicima, kao sto su Braca u Osojanima i okolini, nasa Eparhija, Svestenstvo i Narod, prikuplja i vec salje pomoc, a to cemo i nadalje, s Bozjom pomocju, ciniti.

U Manastiru Zici,
na Sv. Proroka Iliju Gromovnika, 2002.