Информативна служба
Српске Православне Цркве
19. септембар 2002. године

Нова књига:
Стојан ШОБОТ, НАУКА ХРИШЋАНСКА, Загреб 2002, 68+69.

Пун наслов овог катихизиса гласи: “Наука хришћанска за малољетну дјечицу Православне источне цркве написан у Дебелом Брду фебрара мјесеца 1772. године и по налогу Синода у Сремским Карловцима године 1774. уврштена у катихизис Стојана Шобота протопрезвитера кореничког богоспашене епархије Карловачке, у Млецима. 1813. године. Штампано грчко-словенским писмом код Теодосија.”

Дакле, ову веронауку написао је пре 230 година прота Стојан Шобот, угледни српски свештеник и предани црквено-просветни и национални радник. Стојан је рођен 1740. године у Дебелом Брду (Хрватска). После завршеног школовања рукоположен је за свештеника (1764) и постављен за пароха у свом родном месту. Године 1781, произведен је за кореничког проту.

Прота Стојан Шобота основао је српску школу у Билићу код Залужница, а његовим залагањем устројене су српске школе у Госпићу (1799) и Кореници (1801). Упамћен је као предани црквено-просветни делатник и врсни проповедник.

Катихизис проте Шобота насловљен Наука хришћанска за малољетну дјечицу Православне источне цркве, био је основно хришћанско штиво за српску-православну младеж Лике, Баније и Кордуна. Скоро два века овај буквар хришћанске вере је чувар православља и светосавске традиције. С обзиром на његову улогу и значај, убрзо је забрањен. Загребачка генералкоманда прво је позвала (1853) на одговорност тадашњег горњокарловачког епископа Евгенија Јовановића, а потом и забранила даљу употребу овог катихзиса са напоменом да “национална питања не спадају у науку вере, нити вера познаје народност”. И поред те забране, Катихизис проте Стојана Шобота и даље се упоптребљавао и, када га није било, кришом се преписивао и тако био чувар хришћанско-православне вере и светосавске традиције међу Србима Горњокаловачког владичанства.

Наука хришћанска штампана је 1813. године у Млецима (Венецији). После 189 година појављује се поново с благословом Његовог Високопреосвештенства г Јована, митрополита загребачко-љубљанског и целе Италиије, а у издању Е У О овог владичанства. Издање је штампу приредио и Предговор написао Светозар Борак, професор Богословије у Сремским Карловцима.

Ово веронаучко штиво написано је у виду дијалога; питања (вопроса) и одговора (отвјета). Прота Шобот, како истиче у Предговору г. Светозар Борак, „није изложио само хришћанску науку за своју паству, особито младеж, већ је тој пастви учвршћивао националну свјест узимајући за атрибуте нације оне елементе који ће много касниј узимати готово сви теоретичари друштва. Нпр.: По чему се зовеш Србин? Отвјет: Зовем се по роду и слову илити језику оних људи от којих происходим и који именују се Серби.”

Катихизис проте Стојана Шобота је објављен на изворном језику (славеносрпском) када је написан и савременом српском језику. Благодарећи овом издању продужен је век трајања овог веронаучког штива, а име проте Шобота поново се исписује светлим словима.

С. Милеуснић