Информативна служба
Српске Православне Цркве
24. септембар 2002. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СА ЊЕГОВОГ ВАНРЕДНОГ ЗАСЕДАЊА
ОДРЖАНОГ У ПАТРИЈАРШИЈИ 23. И 24. СЕПТЕМБРА 2002. ГОДИНЕ

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржао је своје ванредно заседање у Патријаршији 23. и 24. септембра 2002. године.

На овом свом заседању, Сабор је посветио посебну пажњу следећим питањима:

а) питању новонасталих проблема у аутономној Охридској Архиепископији, односно Православној Цркви у Републици Македонији;

б) питању црквене просвете;

в) питању катихизиса (веронауке) у основним и средњим школама у Републици Србији; и

г) питању положаја Цркве и Народа на Косову и Метохији, у Рашкој области и у другим крајевима.

Што се тиче првог питања, Сабор је још једном потврдио канонски статус најшире аутономије за Православну Цркву у Републици Македонији, односно за обновљену Охридску Архиепископију, под условима предвиђеним Нацртом нишког Споразума двеју релевантних комисија; своју запањеност одлуком Светог Синода Македонске Православне Цркве да без суда и противканонски уклони са Епархије Митрополита велеско-повардарског Г. Јована, и тиме проузрокује нечувено насиље над њим као Архијерејем, и његово прогоњење како из Епархије тако и из манастира Светог Ђорђа у Неготину (на Вардару), и то само зато што је прихватио литургијско и канонско јединство са Српском Православном Црквом и читавом православном васељеном; констатовао да тај чин представља гажење не само канонско-црквених него и елементарних људских права, и са тог разлога прогласио, уз сагласност осталих помесних Цркава, наведену одлуку ништавном, признајући Митрополита Јована за канонског Епископа Велеско-повардадрске Епархије. Сабор је братољубиво позвао Свети Синод Македонске Православне Цркве да у најкраћем могућем року стави ван снаге своју антиканонску одлуку и омогући Митрополиту Јовану преузимање његове Епархије. Сабор је такође именовао Митрополита велеско-повардарског Јована за Егзарха Архиепископа пећког и Патријарха српског, уз напомену да ће ова одлука бити на снази све до васпостављања потпуног канонског поретка у овој Цркви. Изразивши своју спремност за даљи братски дијалог са православном јерархијом у Републици Македонији у циљу превазилажења раскола, Сабор изјављује да ће, уколико она не испуни своју канонску обавезу и не покаже добру вољу и спремност за сарадњу са Српском Православном Црквом и читавом Православном Црквом, на свом првом редовном заседању предузети даље кораке за васпостављање канонског поретка у Православној Цркви у Републици Македонији.

По питању црквене просвете Сабор је донео Уредбу о богословијама, нови Наставни план и програм за средње богословске школе и Правилник о полагању Професорског испита.

Сабор је изразио своје задовољство поводом враћања верске наставе у основне и средње школе у Републици Србији. Обавештен о постојећим притисцима и покушајима дискриминације катихета, вероучитеља и полазника веронауке у неким школама, Сабор очекује од просветних органа и управа школа да помогну у превазилажењу предрасуда наслеђених из тоталитарног режима у односу према вери и према науци о вери у школским програмима.

Сабор изражава своју радост због показаних духовних плодова увођења веронауке у школе Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, као и у Епархији осечко-пољској и барањској у Републици Хрватској.

На крају, Свети Архијерејски Сабор изражава своју забринутост због обесправљености која и даље траје и угрожености елементарних права на живот и повратак српског народа и других неалбанских етничких заједница на Косову и Метохији, очекујући од међународне заједнице, под чијим је протекторатом ова јужна српска покрајина, да учини све што је неопходно како би и у овом делу наше државе већ једном завладало право и правда.

У нади да ће прошлогодишњи избори од 24. септембра у Савезној Републици Југославији, као почетак стварних демократских промена у нашој држави и њеног укључивања у међународну заједницу, допринети што скоријем доношењу Уставне повеље државне заједнице Србије и Црне Горе као јединствене државе, Сабор истовремено очекује да и избори који су у припреми у Србији и Црној Гори буду истински часни и демократски и да допринесу миру, напретку и стабилности како код нас тако и шире у Европи.