Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve 21. oktobar 2002. godine PATRIJARH SRPSKI PAVLE PRIMIO NA RAZGOVOR UPRAVU UDRUZENJA “CIRILICA” POTREBNA VECA BRIGA ZA SRPSKO PISMO Dalje istiskivanje srpskog pisma bilo bi ravno kulturnom genocidu. Nezaobilazna uloga u zastiti pisma svih drzavnih organa i ostalih institucija nauke i kulture Ovo je zakljuceno danas u razgovoru Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla koji je sa saradnicima primio na razgovor Upravu Udruzenja za zastitu cirilice srpskog jezika “Cirilica”. Delegacija Uprave “Cirilice”, koju su sacinjavali predsednica Skupstine Udruzenja Vera Davidovic, predsednik Izvrsnog odbora Dragoljub Zbiljic i clan Skupstine i zamenik koordinatora Strucne grupe “Cirilice” prof. dr Mato Pizurica, istakla je svoje procene da smo pred “novim rasparcavanjem srpskog jezika i pred potpunim istiskivanjem cirilice iz srpskog naroda, srpske kulture i srpskog jezika; da smo “pred usvajanjem ustavne povelje Srbije i Crne Gore gde se – kako smo obavesteni – predvidja vracanje u srpski jezik, ’ravnopravnosti pisma’, sto je siguran put ka potiskivanju srpske cirilice, kao i da smo “pred donosenjem novog ustava Srbije i statuta (ili ustava) Vojvodine u kojima ce se takodje pripremiti nova ’ravnopravnost pisma’, samo sada ne u ’srpskohrvatskom’, nego u srpskom jeziku. Clanovi uprave “Cirilice” predocili su opasnost od novih teritorijalnih i drugih podela Srbije na oblasti u kojima ce svi za sebe resavati pitanje srpskog jezika i pisma i tako opasno narusavati kulturnu i duhovnu celovitost srpskog nacionalnog bica. Njegova Svetost Patrijarh srpski Pavle predocio je delegaciji “Cirilice" da se pre mesec dana Sveti arhijerejski Sinod SPC oglasio otvorenim pismom nasoj celokupnoj javnosti u kome je predoceno da je srpsko cirilicko pismo postalo retkost na mnogim TV stanicama sirom Srbije, da je proterano s mnogih beogradskih TV stanica, da ga nema dovoljno u stampi, u natpisima po nasim gradovima itd. Potpuna saglasnost u proceni da je polozaj cirilice u srpskom jeziku ugrozen do krajnjih granica, kao i da je to postalo drzavno pitanje prvoga reda. Naglaseno je da se ova desetovekovna kulturna i nacionalna tekovina srpskoga naroda ne moze vratiti u zivot bez odgovarajuce uloge drzave i svih njenih institucija, kao i saglasnih delovanja svih ostalih institucija nauke i kulture u srpskom narodu. |