Информативна служба СВЕТИ
АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД САОПШТЕЊЕ У ноћи између суботе и недеље (16. на 17. новембар 2002.) Српска Православна Црква доживела је на Косову и Метохији нова разарања својих светиња. Наиме, албански терористи у безумној жељи да униште све трагове присуства Срба на тим просторима, минирали су и тешко оштетили саборни храм Срба Светитеља у Ђураковцу, и до темеља сравнили са земљом цркву Св. Василија Острошког у селу Љубову код Истока. Од јуна 1999. године када је рат завршен, тачније од доласка Управе УН и мировних снага КФОР-а на Косово и Метохију како би, према резолуцији 1244 помогли превазилажењу последица рата и омогућили стварање мултиетничког друштва, порушено је и демолирано према нама доступним информацијама 110 православних цркава и манастира (по неким евиденцијама тај број износи 138), а да нико од починилaца тих злочина није откривен нити је ико одговарао. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве дубоко је ожалошћен овим најновијим варварским чином албанских терориста, и још дубље разочаран у међународну заједницу која омогућава да под њеном управом и влашћу, на почетку трећег хришћанског миленијума бивају немилице уништавани споменици духовности и културе једног народа и то у срцу Европе. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је разочаран чињеницом да покушај Епархије рашко-призренске да у току лета почне са симболичном обновом једног порушеног манастира (Зочишта) на Косову и Метохији није наишао на подршку и разумевање код представника УНМИК-а и КФОР-а. Због свега тога Свети Синод апелује на међународну заједницу да престане са дискриминисањем српског народа на Косову и Метохији, да пружи адекватну заштиту свих историјских, верских и културних споменика без обзира којем народу и којој култури припадали, да омогући миран и безбедан живот свим грађанима и да омогући повратак свих прогнаних лица својим домовима. Само у том случају и наше порушене светиње биће обновљене, а даље рушење истих биће онемогућено. На крају, Свети Синод пружа пуну подршку Епископу рашко-призренском Артемију, свему свештенству и монаштву, као и верном народу Косова и Метохије да издржа сва страдања и искушења са којима се суочавају, имајући за утеху самога Господа Христа нас ради распетог и васркслог, Који ће и нашем страдању учинити крај и даровати нам мир, слободу и мирно живљење са свим осталим народима на Косову и Метохији. Амин! Боже дај! |