СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ СРЕМСКЕ ВАСИЛИЈЕ, СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Недавно је Покрајински секретаријат за образовање АП Војводине, са Золтаном Буњиком на челу, променио званични празнички календар Републике Србије што је у Православној епархији сремској и Српској православној Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима изазвало згражавање и констернацију. Наиме, ради се о томе, да по Золтановом календару, већ у петак, 1. новембра (на дан кад пишемо ово писмо), на римокатолички празник Сви Свети неће се држати настава ни у једној школи у Војводини. Дакле, деца и омладина, свих вероисповести, мораће, присилно, да празнују тај празник. Зимски распуст по овом календару, почеће који дан раније од уобичајеног почетка. Поред Дана свих светих, празноваће се и “божићни благдани” (Бадњица и Божић) чије ће прослављање трајати до 6. јануара, па ће православни Божић, могуће, бити, радни дан?

Овај акт не можемо тумачити другачије него као акт насиља, као чин кршења најелементарнијих људских права и слобода – верских слобода, као чин распиривања верске мреже и нетрпељивости, као политички притисак на православне вернике и вернике других верских заједница у Војводини да прихвате унију са Римом. То се зове политичка помама да се “законским” средствима, у овом случају нечасним и ружним, младим верницима других вероисповести, једним замахом пера, приморају на преверавање у акцији прозелитизма.

Овом догађају претходила је, пре неколико дана, емисија на ТВ Нови Сад, у којој је председник Скупштине Војводине, господин Ненад Чанак, Српску православну цркву назвао “клерофашистичком организацијом”. После ове изјаве као набеђени клерофашисти, а по “законском” деловању Золтана Буњака припадници другоразредне вероисповести, ми се у Војводини, више не осећамо слободно и сигурно, па ћемо од Светог архијерејског синода, републичких и савезних органа власти, ОЕБС-а, Савета Европе, Европског парламента, Светског савеза цркава, Савета безбедности и Уједињених Нација и свих других европских и светских органа и организација тражити да нам обезбеде слободу рада и деловања примерену европским и светским стандардима. У овоме ћемо бити упорни и истрајни све дотле док на овим просторима не замру и последњи звуци ратних таламбаса и њихових подстицаја. Зна господин Чанак, који већ одавно ради на растакању српског верског и националног бића, држава Југославије и Србије, да је Православна црква, како рече једном Милан Кашанин, била најсигурнија заштита од денационализовања Срба у Аустроугарској и Турској, зна да је Српска црква била она сила која је за нашег робовања држала на окупу српски народ, да је Српска патријаршија извршила ону улогу коју су имале на Западу апсолутне монархије – да је створила српску нацију, извршила духовно уједињење српског народа. Истина, њему, као безбожнику, не долази на ум да је религиозна мисао у историји свих народа, старија и јача од сваке друге мисли, па и од политичке, зато пуца по Српској православној цркви из свих расположивих оружја.

Питамо се, сада, после свих излива, ничим изазване, мржње и блата којим се на Српску православну цркву бацао господин Чанак, ко је клерофашиста у Војводини – Српска православна црква или, можда он? Почињу ли то нови прогони Православља под налетом локалних Нерона-Нерончића, Брозове и Хортијеве унучади? Зар новопроглашени празнички календар у Војводини није облачење деце и омладине у хаблит друге вере и то на почетку и извору живота? Шта ће рећи на ово више од милион избеглица и колониста и њихових потомака у СР Југославији чији су преци србоседеоцима и маљевима били превођени у римокатолицизам у току Другог светског рата? Ко сад распирује верску мржњу? Ко сад лупа у ратне трубе и удара у ратне фанфаре? Ко сада прави проскрипционе табеле? Је ли то Српска православна црква или неко други?

Повампирују ли се то стари покрститеља и прекрститељи типа Степинца, Шарића и Крунислава Драгановића?

Питамо господина Чанка и његове сатрапе шта би се десило и како би се понашала већинска вероисповест и већинска нација, кад би он отишао у Лику, родну груду својих предака, и тамо православне празнике прогласио за школске празнике, а дан римокатоличког Божића учинио радним даном?

Српској православној цркви овакви нису потреби, као што јој не требају ни они са ове стране који су били када и било где и ма коме учинили било какво зло!

Верујемо да из овог насиља не стоје врхови Римокатоличке цркве, ни у Југославији, ни ван ње, као ни обични верујући римокатолички народ, као што верујемо да ће исти наћи начина да изразе своју индигнацију над овим непримереним чином.

Српска православна и Римокатоличка црква имају више него добре односе што доказују бројне комисије које делују у њиховим оквирима и које раде на неговању богословског дијалога и стварању расположења за љубав и разумевање.

Учинићемо све, с наше стране, да овај непромишљени чин, бар овде у Војводине не помути те односе.

Позивамо све људе добре воље да се достојанствено али енергично супротставе отварању фронта међуверске нетрпељивости, макар таква настојања долазила и од представника највиших органа власти као што је то овај случај у Војводини