САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ СИНОЋНИХ ДОГАЂАЈА

Благословом Његове Светости Патријарха српског Павла, као и свих претходних година, требало је да се одржи божићње богослужење Англиканске цркве испред иконостаса у Патријаршијској капели, на коме је углавном увек присуствовао дипломатски кор не само из Велике Британије, већ из више земаља. Међутим, педесетак млађих грађана дошло је испред улаза у Патријаршију и спречило да се одржи ово богослужење, не дозволивши англиканском свештенику пречасном Филипу Ворнеру да уђе у Патријаршију, као и дипломатама, међу којима је био и Његова Екселенција Чарлс Крафорд, британски амбасадор.

Његова Светост Патријарх српски Павле лично се обратио испред Патријашије присутним младићима позивајући их да се разиђу и дозволе да се одржи ово богослужење износећи разлоге да не треба кварити традиционалне добре односе са Англиканском црквом. Такве односе имао је и епископ жички Николај Велимировић, који је и проповедао у катедрали Архиепископа кентеберијског - поглавара Англиканске цркве, Патријарх Димитрије и остали патријарси. Патријарх им je затим истакао да је Англиканска црква и у Првом и после Другог светског рата уступала за богослужења своје храмове Србима који су се обрели у Енглеској без игде ичега наводећи и многе друге разлоге да је потребно да и ми са истом љубављу узвратимо, али га нису послушали.

Поменутој групи се затим обратио и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, члан Светог архијерејског синода, молећи их да се разиђу и да не праве проблеме Српској православној цркви, а исто су учинили и архимандрит Андреј Ћилерџић, протођакони Момир Лечић и Радомир Ракић, али све је било узалуд. Видело се да ти људи не схватају најосновнија начела православља и хришћанства.

Због свега овога искрено жалимо, јер та група, по извикивању појединих парола, и по свом агресивном понашању показала је да није пријатељ ни српског народа ни Српске православне цркве.

У Београду, 25. децембра 2002. г.