SAOPSTENJE POVODOM SINOCNIH DOGADJAJA

Blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Pavla, kao i svih prethodnih godina, trebalo je da se odrzi bozicnje bogosluzenje Anglikanske crkve ispred ikonostasa u Patrijarsijskoj kapeli, na kome je uglavnom uvek prisustvovao diplomatski kor ne samo iz Velike Britanije, vec iz vise zemalja. Medjutim, pedesetak mladjih gradjana doslo je ispred ulaza u Patrijarsiju i sprecilo da se odrzi ovo bogosluzenje, ne dozvolivsi anglikanskom svesteniku precasnom Filipu Vorneru da udje u Patrijarsiju, kao i diplomatama, medju kojima je bio i Njegova Ekselencija Carls Kraford, britanski ambasador.

Njegova Svetost Patrijarh srpski Pavle licno se obratio ispred Patrijasije prisutnim mladicima pozivajuci ih da se razidju i dozvole da se odrzi ovo bogosluzenje iznoseci razloge da ne treba kvariti tradicionalne dobre odnose sa Anglikanskom crkvom. Takve odnose imao je i episkop zicki Nikolaj Velimirovic, koji je i propovedao u katedrali Arhiepiskopa kenteberijskog - poglavara Anglikanske crkve, Patrijarh Dimitrije i ostali patrijarsi. Patrijarh im je zatim istakao da je Anglikanska crkva i u Prvom i posle Drugog svetskog rata ustupala za bogosluzenja svoje hramove Srbima koji su se obreli u Engleskoj bez igde icega navodeci i mnoge druge razloge da je potrebno da i mi sa istom ljubavlju uzvratimo, ali ga nisu poslusali.

Pomenutoj grupi se zatim obratio i Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, clan Svetog arhijerejskog sinoda, moleci ih da se razidju i da ne prave probleme Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a isto su ucinili i arhimandrit Andrej Cilerdzic, protodjakoni Momir Lecic i Radomir Rakic, ali sve je bilo uzalud. Videlo se da ti ljudi ne shvataju najosnovnija nacela pravoslavlja i hriscanstva.

Zbog svega ovoga iskreno zalimo, jer ta grupa, po izvikivanju pojedinih parola, i po svom agresivnom ponasanju pokazala je da nije prijatelj ni srpskog naroda ni Srpske pravoslavne crkve.

U Beogradu, 25. decembra 2002. g.