НОВОГОДИШЊА ПОРУКА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ
Г. АМФИЛОХИЈА

"Силазећи Спаситељ к роду људскоме, примио је да буде повијен у пелене, није га било срамота да буде телесно обрезан, осмодневан по матери, безпочетан по Оцу, њему верни кликнимо: Ти јеси Бог наш, помилуј нас."

То су речи, браћо, које Црква пева вековима у част Христовог обрезања, празника кога ове свете ноћи празнујемо. Празнујући овај празник ми сведочимо да је надсуштаствени и неприступни Бог истински постао човек; да је од Дјеве и Духа Светога рођени Исус Христос зачетник новог човечанства, обновљене и вечно нове људске природе. Он је онај који све чини новим; старо, стари смртни свет прође,а нови заквашен квасцем новог вечног и вечно напредујућег живота дође. Његово рођење и обрезање почетак су нове године доброте Господње. Отуда, Нову годину празнујући ми празнујемо Њега, Богочовека, једино ново под сунцем, све и сва вечно обнављајућег.

Славећи Нову годину ми не славимо време. Ако би њега славили, славили би оно што је пролазно, што се вечно мења а што је вечно исто. Прослављајући Нову годину ми прослављамо Онога који је Творац времена и који својом богочовечанском Личношћу даје непролазни смисао времену и простору, свеукупној творевини. Славећи Нову годину ми славимо божанску Личност и људску Личност, славимо сједињеног Бога и Човека, Богочовека и радујемо се богочовечности као безмерној мери усавршавања и напредовања света и човека. Човек је, уласком Бога на Божић у матицу живота и Његовим примањем људске природе, постао зеница васионе. Зато само у светлости вечне новине те богочовечанске Личности слављење Нове године добија прави и човека достојни смисао. Без вере у Личност као темељ и почетак свега постојећег и Личности као краја и пуноће свега, људска историја и историја света биле би сајам бесмислени, на коме би бесловесност и смрт имали прву и последњу реч а тиме би све било оковано вечним мраком, погружено у безизлаз бесмисла и ништавила.

Од Божића и Обрезања Личност нам се јавља као вечно нова и обнављајућа сила свих светова, видљивих и невидљивих. Зато, браћо, радујмо се Богу као изворишту свега; радујмо се и сваком људском бићу, као чудесној слици и прилици Божјој.

У то име нека би нам и ова 2003.г. била година доброте Божје и људске. Она нам је позив на нашу обнову духовну и моралну. На обнову вере у вјечни смисао живота, на обновљење нашег свакидашњег живљења, личног и заједничког, породичног и друштвеног.

Нова година ће нам бити истински нова ако обновимо у њој љубав једних према другима. Утолико ће бити новија уколико у њој буде мање крвних освета и партијских диоба; уколико у нама буде мање злог братоубилачког порива и духа из 1918 и 1941.г. као и нових и најновијих мракова који се из тог злог духа рађају и повампирују у људима помрачене свести и савести.

Нека у овој години исчезну као дим срамни подводачи и трговци белим робљем; нека нестане продавача дроге и тиме тровача наше младости. Нека у домовима и на трговима и по свој земљи замирише тамјан и чиста људска душа а нестане дуванска мафија и тиме умањи смрад дувана који уништава људско здравље. Нека буде што мање оних који су не тако давно угонили батинама људе у колективистички рај а сада приватизују и себи присвајају туђу имовину и сиротињску муку у име "европских интеграција". Нека европско трудољубље и владавина права, преовладају у овом нашем транзитном хаосу и безвлашћу. Нека почну судови да суде ни по бабу ни по стричевима, ни по партијским интересима, већ по правди Бога истинитога.

Нека би Богомладенац уразумио у овој години и моћнике овога света, нарочито међу њима најмоћнију Америку, да схвате коначно да Бог није у сили него у правди. Кад ово говоримо, на уму имамо часни ирачки народ коме данас виси над главом, као јуче над нашом, страшни Дамоклов мач насиља у име демократије и људских права. Крв је људска рана наопака, а зло рађење готово суђење, то је најдубље искуство и правда људске историје. Нека би то схватили и садашњи силници овога света. Као и то, да је свака сила за времена, а Божија свевремена...

И на крају да пожелимо да се ова наша заједничка држава Србија и Црна Гора утемељи у Новој години на вековном заједништву вере, проливене крви и стремљења заједничких витезова и на истом језику, како би у јединствену Европу ушли не са мржњом и дeобама него једног ума, срца и душе. У то име све вас поздрављам радосним поздравом вере, наде и љубави: Благословена Нова година! Све вам срећно и честито било и миломе Богу приступачно! Амин.