- У СПОМЕН-ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ СВЕТА ЛИТУРГИЈА И СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

Његова Светост Патријарх српски г. Павле служиће у понедељак, на празник Светог Саве, свету архијерејску Литургију у Капели Светог Јована Богослова на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду. После Литургије у Амфитеатру Богословског факултета одржаће се Светосавска академија. Патријарх Павле ће у понедељак, после Литургије, обићи већи број јавних установа и школа које славе Светог Саву, где ће пререзати славски колач, заблагодарити Богу на даровима и честитати свечарима.

Празник Светог Саве, у понедељак 27. јануара, биће обележен светом Литургијом и светосавским приредбама у свим храмовима Српске православне цркве. У Спомен храму на Врачару посвећеном првом српском архиепископу и просветитељу, 26. јануара у 17 часова, ће бити служено празнично бденије, на коме ће певати хорови храма Светог Саве. Сутрадан, на дан Светог Саве, Свету архијерејску Литургију, у оквиру које ће бити пресечен славски колач, служиће Његово Преосвештенство Епископ хвостански, Г. Атанасије (Ракита). После службе биће одржана Светосавска академија. Химну Светом Сави ће отпевати удружени хорови Храма Светог Саве Мокрањац, Растко и Стефан, а на Академији ће учествовати и хорови музичких школа Јосиф Маринковић, Станковић и Јосип Славенски, као и свих врачарских основних и средњих школа. Награђене радове ученика основних и средњих школа на тему Растко Немањић-Свети Сава од државника до свеца, ће прочитати Горан Милев. Одабране песме о Светом Сави ће рецитовати ученици, који похађају веронауку у основним школама Душан Дугалић и Владислав Рибникар. Ова прослава Светог Саве ће остати упамћена и по томе што ће Светој Литургији, први пут после Другог светског рада, присуствовати и катихете и ученици који православни катихизис уче у београдским основним и средњим школама.

Први српски просветитељ слави се и као школска слава, а судећи по многобројним предањима која су везане за његово име, Свети Сава је једна од најомиљенијих личности међу Србима. Рођен око 1175. године као Растко Немањић, трећи и најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане. Стекао је широко образовање "засновано на старословенској и византијској лектири". Окренутост ка духовном животу одвела га је на Свету Гору. Најпре у руски манастир Пантелејмон, а потом у грчки Ватопед, где се замонашио, узевши име Сава, према Сави Јерусалимском Освећеном.

Заједно са оцем који му се придружио на Светој Гори, као монах Симеон, основао је манастир Хиландар, четврти у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Осим што је подизао манастире и цркве, сматра се и првим српским средњевековним писцем, "са којим српска књижевност уистину почиње", а скоро 30 година успешно је учествовао у вођењу српске унутрашње и спољне политике.

Године 1207. над очевим моштима, је измирио старију браћу Вукана и Стефана сукобљене око наследства власти. У Никеји успешно окончао преговоре са византијским царем и васељенским патријархом о самосталности Српске цркве. Крунисао је и саветовао три краља, Стефана Првовенчаног, Радослава и Владислава, и у њихово име преговарао са иностраним владарима и црквеним поглаварима. Историја га оцењује као великог прелата Цркве и државника. Упокојио се 1236. године у Трнову, где је сахрањен у цркви Четрдесет мученика, одакле је његове мошти краљ Владислав пренео у манастир Милешеву. По наређењу Синан-паше мошти Светог Саве су пренете у Београд и спаљене на Врачару 27. априла (по старом календару) 1595. године.