ДОКЛЕ БЛАЋЕЊА БЕЗ МЈЕДОРАВНИХ ДОКАЗА
прузето из Гласа Концила од 26.јануара 2003. године

Хрватској јавности ових је дана сервирана још једна наводна педофилска афера. Овога пута ријеч је о једном високом представнику Српске Православне Цркве који је оптужен за педофилију што је једном утјецајном хрватском дневном листу био повод да непровјерене оптужбе против тог човјека и писање једног локалног српског листа искористи за злонамерно наслађивање и блаћење дотичне особе на начин супротан свим темељним правилима новинарске професије.

У свом чланку објављеном на посљедњој, иначе најчитанијој страни новина, лист доноси коментирану вијест у којој, с пуним именом, презименом, редовничким именом и фотографијом, једнога православног епископа представља као педофила, с тим да си аутор текста дозвољава, без икаквих доказа, тог човека унапред етикетирати као “разблудног епископа”. Потом слиједе пикантерије и детаљи везани за оптужбе које су тужитељи изнијели и сугестија да је особа отприје “проблематична”.

Не бранећи педофилију и не проглашавајући дотичног човјека унапријед нити кривим нити невиним – јер тај посао у тзв. цивилизираном друштву обављају овлаштене институције које се називају судови – ваља подсјетити да је такав новинарски приступ крајње неморалан и строго забрањен, како према важећим законским одредбама (Закон о јавном приопћавању, који строго брани беспотребно и злонамјерно јавно изношење детаља који би могли некога компромитирати итд., итд), тако и према свим професионалним и етичким правилима новинарске струке која не може трпјети да се икога, а поговото не унапријед и без икаквих доказа, осуђује и етикетира.

Међутим, премда се ради о тексту какав се у новинарским уџбеницима приказује као примјер какав новинарски текст – не смије бити, ријеч је о приступу који се темељи управо на необузданом и произвољном етикетирању, блаћењу и наслађивању над туђим слабостима, а који се у том дневном политичком листу одавно уврежио....

...