Информативна служба ДОКЛЕ
БЛАЋЕЊА БЕЗ МЈЕДОРАВНИХ ДОКАЗА Хрватској јавности ових је дана сервирана још једна наводна педофилска афера. Овога пута ријеч је о једном високом представнику Српске Православне Цркве који је оптужен за педофилију што је једном утјецајном хрватском дневном листу био повод да непровјерене оптужбе против тог човјека и писање једног локалног српског листа искористи за злонамерно наслађивање и блаћење дотичне особе на начин супротан свим темељним правилима новинарске професије. У свом чланку објављеном на посљедњој, иначе најчитанијој страни новина, лист доноси коментирану вијест у којој, с пуним именом, презименом, редовничким именом и фотографијом, једнога православног епископа представља као педофила, с тим да си аутор текста дозвољава, без икаквих доказа, тог човека унапред етикетирати као “разблудног епископа”. Потом слиједе пикантерије и детаљи везани за оптужбе које су тужитељи изнијели и сугестија да је особа отприје “проблематична”. Не бранећи педофилију и не проглашавајући дотичног човјека унапријед нити кривим нити невиним – јер тај посао у тзв. цивилизираном друштву обављају овлаштене институције које се називају судови – ваља подсјетити да је такав новинарски приступ крајње неморалан и строго забрањен, како према важећим законским одредбама (Закон о јавном приопћавању, који строго брани беспотребно и злонамјерно јавно изношење детаља који би могли некога компромитирати итд., итд), тако и према свим професионалним и етичким правилима новинарске струке која не може трпјети да се икога, а поговото не унапријед и без икаквих доказа, осуђује и етикетира. Међутим, премда се ради о тексту какав се у новинарским уџбеницима приказује као примјер какав новинарски текст – не смије бити, ријеч је о приступу који се темељи управо на необузданом и произвољном етикетирању, блаћењу и наслађивању над туђим слабостима, а који се у том дневном политичком листу одавно уврежио.... ... Будући да не можемо и не намјеравамо мијењати икога доли саме себе, умјесто да се питамо какве су то новине, какви су то новинари, какво је ово друштво и може ли оно бити другачије и боље – запитајмо се овога пута, свако за себе: какви смо то ми? Јер, како нетко рече, какви смо ми, таква ће бити и Хрватска. А то, међу осталим, значи и питање требају ли такве новине и даље куповати и читати кршћани и остали људи добре воље којих у овој земљи, унаточ тому што то данас није нити модерно, нити пожељно, нити превише паметно – ипак још увијек има. |