Srpske Pravoslavne Crkve 1. februar 2003. godine POSETA DELEGACIJE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE VATIKANSKOM SEKRETARIJATU ZA UNAPREDJENJE JEDINSTVA MEDJU HRISCANIMA Zbog mnogobrojnih komentara u medijima povodom predstojece posete zvanicne delegacije Srpske Pravoslavne Crkve vatikanskom Sekretarijatu za unapredjenje jedinstva medju hriscanima, od 3. do 8. februara ove godine, ponovo objavljujemo odgovor koji je Njegovo Preosvestenstvo Episkop backi G. Irinej, clan delegacije, ovim povodom, dao novosadskom Gradjanskom listu, a koji je objavljen u dvobroju istog od 4/5. januara 2003, str. 11. Predstavnici Katolicke crkve najavljuju dolazak delegacije SPC-a u Vatikan i posetu Papi. Da li se zna sastav delegacije? Sta je svrha ove posete i koliko ce ona doprineti zblizavanju dveju Crkava? Nije li to nagovestaj posete Svetog Oca Srbiji i da li bi takav poziv, prilikom posete, mogao i uslediti? • Planira se poseta delegacije Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve Vatikanu. To je jedna u nizu mnogobrojnih uzajamnih poseta. Ovde su u vise navrata u sluzbenoj poseti bile razne visoke delegacije Rimske Crkve, na celu sa uglednim kardinalima, nadbiskupima i biskupima, a priblizno toliko puta su i nase delegacije, razlicitog sastava i nivoa, posecivale razne ustanove i visoke predstavnike Rimske Crkve. Iz pitanja vidim da ste podlegli uobicajenoj dezinformaciji i manipulaciji prelascenih smutljivaca koji, u ime svog navodnog antipapizma, papizmu nimalo ne skode, a jedinstvo nase rodjene Crkve ugrozavaju i njene neupucene clanove bezobzirno sablaznjavaju. Vi, naime, povezujete, a verovatno i poistovecujete, „dolazak u Vatikan" i „posetu papi". Ali to dvoje nisu isto. Moze se dolaziti u Vatikan, a da se ne ide u posetu papi. I upravo to je slucaj kod nas. Ova planirana poseta nije poseta papi nego poseta Sekretarijatu (rimskom, vatikanskom, kako god volite!) za unapredjivanje jedinstva medju hriscanima i njegovom prvom coveku, kardinalu Valteru Kasperu. Program predvidja samo uobicajenu u takvim prilikama kurtoaznu posetu episkopu grada Rima, papi Jovanu Pavlu II. Naravno, program predvidja i posete drugim vaznim institucijama Rimske Kurije, kao i zvanicne razgovore sa najistaknutijim predstavnicima tih institucija. Razgovori, dalje, podrazumevaju razmenu misljenja, uz obostrano cuvanje dostojanstva, svog i svojih sagovornika, u nekim stvarima verovatno i suceljavanje oprecnih gledista i tesko savladivih razlika u ocenama. Bez svega toga, medjutim, nema dijaloga vec postoji samo monolog. Makar sta mislili i praznoslovili nasi novopeceni pobornici monologa, i to iskljucivo svog sopstvenog, jedno je sasvim izvesno: nasa crkvena delagacija ne putuje u Rim da bi pasivno i servilno slusala bilo ciji diktat po bilo kom pitanju, a kamoli da bi „potpisala uniju". To od nje niko - osim doticnih - ne ocekuje, a i da ocekuje, nacekao bi se... Iz recenoga jasno proizilazi sta je cilj posete - to je medjusobno upoznavanje i razmena misljenja po mnogim vaznim pitanjima savremenog hriscanskog sveta i savremenog sveta uopste, a posebno po pitanjima uzajamnih odnosa Pravoslavlja i rimokatolicizma u celini i odnosa nase pomesne Crkve, Srpske Pravoslavne, sa Rimskom Crkvom u svetu i kod nas. Nista vise, ali ni nista manje od toga. Bez takvog sadrzaja poseta bi se svela na golu formalnost, na verski turizam takoreci, a za to stvarno nemamo ni volje ni vremena. Tu, najzad, ne postoji nikakav - ni najmanji, cak ni teoretski - „nagovestaj posete Svetog Oca Srbiji" za koju me naposletku pitate. Jednostavno, ex nihilo nihil fit (iz nicega nista ne nastaje). Inace, ta famozna papina poseta predstavlja stalnu opsesivnu fiksaciju vecine nasih novinara, sto je za mene licno prava psiholoska zagonetka. |
