KOME JE POTREBNA AFERA OKO ''OSTRVA CVIJECA''

Prenosimo komentar Informativne sluzbe
Eparhije crnogorsko-primorske Svetigora pres

Zbog interesantnosti teme smatramo za shodno da javnosti treba predociti tekst g.Vaska Kostica:

Neki mediji su korektno preneli informaciju o reagovanju lokalne vlasti u Tivtu na razmenu terena na Prevlaci Sv. Arhangela Mihaila, dok je drugima to bio povod za druge namjere.

Tako crnogorski (latinicni) ''nezavisni'' listovi, koji bi po tom atributu morali biti objektivni i tolerantni, u besu svog kontinuiranog antisrpstva, pocinju i ovu godinu propagandnom aferom koju sami konstruisu. I to uoci pravoslavnog Bozica, kada se svi ljudi dobre volje mirboze, oprastaju jedni drugima nesporazume, uvrede, pa i teze prestupe. A tim listovima je potrebna afera tamo gde je nema, sa ciljem raspirivanja srpsko-crnogorskih nesporazuma koji su se konacno poceli otklanjati, pa clanak pocinje ovim recima: ''Povodom afere oko Ostrva cveca...''

''Afera'' je nastala, navodno, zbog Saveznog ministarstva odbrane ''u nameri da se izbegnu posledice donosenja Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, na osnovu kojih se kompletna vojna imovina predaje u vlasnistvo drzava clanica''.

To je veoma daleko od istine, jer su razgovori i pregovori oko ''vracanja'' (a ne predaje ili razmene) crkvene imovine poceli od onda od kada je promislom Bozijim Prevlaka (a ne ''Ostrvo cveca'' - sto je naziv samo za hotelski kompleks) izgubila turisticku i dobila humanitarnu funkciju. A to je bilo citavu deceniju pre pomena Ustavne povelje. Jos od 1992. god. se na letnji Arandjelovdan (26. 07.) odrzavaju omladinski sabori, uz ucesce manjih grupa omladine iz inostranstva, koliko to skromni uslovi dozvoljavaju. Od tada (pocetkom 1992. g.) pocelo je zagovaranje vracanja crkvene imovine, jer je namera Mitropolije da se, cim se za to steknu uslovi, uspostavi na Prevlaci i zimski i letnji obrazovni centar hriscanske omladine iz citavog sveta. Razgovori su intenzivirani pocetkom radova na arheoloskim istrazivanjima i na obnovi slavnog i starog manastira na Prevlaci i zazivljavanjem monaskog bratstva, sto je takodje bilo znatno ranije od prvog pomena Ustavne povelje.

Iz daljeg teksta tih clanaka ''nezavisnih'' novina proizlazi da se nedavna razmena zemljista izmedju Vojske Jugoslavije i Mitropolije crnogorsko-primorske radila bez znanja crnogorskih vlasti, sto takodje nije istina. Niti bi to bilo izvodljivo. Sto novinari i urednici listova nisu dovoljno informisani, to je njihov problem, ali ne i opravdan razlog za dezinformisanje javnosti. Uostalom, jedan od tih novinara sam sebe demantuje, jer u istom clanku citira reci predsjednika SO Tivat:
''Razgovaralo se tokom poslednjih godinu i po do dve, na nivou predsednika SO Tivat, predstavnika Saveznog ministarstva odbrane i Komande ratne mornarice o mogucem stavljanju Ostrva cveca u turisticku i razvojnu funkciju.''

A tu je bitna jos jedna izjava predsednika SO Tivat, u clanku ovako citirana:
''Mi nesmo, to treba istaci, insistirali na pitanju vlasnistva nad Ostrvom cveca. Trazili smo samo da se realizuje ono sto je od neposrednog finansijskog interesa za sve.''

Nigde se ne kaze - a valjda se i ne podrazumeva - uklanjanje manastira sa Prevlake. Sve to ostaje tu, u ovoj drzavi. Nema nikakve prodaje za novac, koji bi neko mogao odneti. Pa u cemu je onda afera?

Ti ''nezavisni'' listovi se nisu tako oglasili kada je ona druga Prevlaka (preciznije Ponta ostra) - koja je u svakom pogledu (osim duhovnom) vaznija i povrsinski znatno veca od Prevlake Svetog Arhangela Mihaila - citava predata (ili prodata) drugoj drzavi, kojoj nikada nije pripadala.

Veoma daleko od istine je i da Mitropolija ''tvrdi'' da ima ''odredjena vlasnicka prava'' na ''osnovu arheoloskih nalaza o postojanju crkvenih objekata na Ostrvu cveca''. Besmislica! Zasto bi to neko tvrdio, ako postoje mnogo jaci dokazi o imovinskim, istorijskim i svim drugim pravima? Uostalom, za postojanje crkvenih objekata nisu potrebni nikakvi arheoloski nalazi, jer su svakome vidljivi, ali ne u sklopu hotelskog kompleksa zvanog ''Ostrvo cveca'' nego na delu Prevlake koje je crkveno vlasnistvo. A taj kompeks povrsine od 73.535m2 obuhvatio je i deo koji je bio crkvena imovina sve do 1962. godine kada su poceli poznati pritisci i ucenjivanja po principu: ''prodaj po ceni koju ti nudimo, ili cemo proglasiti opsti (javni ili drzavni) interes i oduzeti ti bez naknade, a tebe proglasiti drzavnim neprijateljem''. Poznato je koliko su to bile postene i pravicne cene, ali tu nije bilo treceg izbora. Da bi se spaslo sto se spasiti moze, isposlovano je tek toliko da se sve ne otudji. U posedu Crkve su ostali samo manastirski objekti na povrsini terena od 3.174 m2, sto do sada niko nije dovodio u pitanje, niti je predmet najnovijih zamena terena. A ni to nije u jednoj celini nego u dve medjusobno odvojene parcele: jedna sa crkvom Svete Trojice i grobljem od 424 m2 i druga sa manastirskim kucama i starim rusevinama od 2.750 m2. Ugovorom o razmeni zemljista od 12. 12. 2002. Crkva vraca u svoj posed samo 11.000 m2, sto ukupno cini 13.750 m2, a to nije ni pola bivse crkvene imovine.

Nekoliko dana ranije, isti ''nezavisni'' listovi su pisali da se radi o ustupanju Crkvi citavog ostrva, a sada je, po onoj narodnoj ''smanji Cigo, smanji'', ublazio na ''pretezni deo''. Ni to nije istina! Zar je 11.000 pretezni deo od 73.535?

Pre prenamene veceg dijela Prevlake u hotelski kompleks, Crkvi je pripadalo 30.000 m2. Toliko je otkupila dobrotvorka kontesa Ekaterina Vlastelinovic 1827. godine za veliku sumu za koju je mogla kupiti najmanje 8 hektara najplodnije zemlje sto je vise od citave Prevlake. Morala je popustiti ucenjivanju porodice Drusko, ciji je predak otrovao prevlacke kaludjere, pa zbog toga nagradjen ostrvom (ranije je bilo poluostrvo, u geokartama nazivano ''Penisola del sig. Drusco'').

Ekaterina je oporukom ostavila Crkvi svoju zaduzbinu crkvu Svete Trojice i priblizno pola svog dela Prevlake, a drugu polovinu je ostavila vladici Radu. Nastale su visegodisnje peripetije i preprodaje nesudjenog vladicinog dijela, sve do 10. 01. 1858. kada je knjaz Danilo prodao taj deo Prevlake svom tajniku Miloradu Medakovicu, a ovaj je 26. 08. 1866. preprodao arhimandritu Niciforu Ducicu za trostruko vecu sumu. Ducic je na to pristao samo da spase od propasti potpuno zapustenu Ekaterininu zaostavstinu. Pregovorima sa ondasnjim krtoljskim parohom Lazom Dj. Kosticem, Ducic je 1872. g. odlucio da ustupi svoj deo Prevlake Krtoljskoj opstini za istu onu trostruku sumu koliko je on platio.

U "Libru od Spasa" pod datumom od 28. 05. 1873. je zapis koji dokazuje da je 107 krtoljskih domacina prodalo svoje vredne zemlje, znojem i zrtvama stecene, kako bi sabrali sredstva za otkup tog dela Prevlake. To je potrajalo do 11. 03. 1882. kada je sprovedena primopredaja imanja. Obzirom na poteskoce koje je imala Crkva u predratno, ratno i delom poratno vreme, Krtoljska opstina se brinula o tom imanju sve do 23. 11. 1932. kada je na sednici Opstinskog veca, donesena odluka da se crkva moze uknjiziti na to imanje koje joj Krtoljani poklanjaju. Ko poznaje mentalitet Krtoljana zna da oni ne bi pognutih glava podneli privatizaciju imanja mimo njihove zavetne volje. Pa neka se zamisle oni koji to ne budu postovali.

Dakle, taj delic (a ne pretezni dio) Prevlake je i drugi put skupo placen. Uknjizen je na Crkvu i tako je ostalo, i za vreme okrutne antisrpske italijanske i nemacke okupacije, i za vreme antihriscanskog socijalistickog rezima, sve do 1961. godine. (O svemu tome opsirnije i sa dokazima po izvornoj arhivskoj gradji, u knjigama "Zvijezda Svestenog arhipelaga - kontesa Ekaterina Prevlacka" i "Sudbina zaduzbine i zaostavstine kontese Ekaterine Vlastelinovic - podloga novijoj istoriografiji Prevlake", Novi Sad, 2001.)

Ovde je vazno podsetiti da je nekada Prevlacka metohija, kao imovina u vlasnistvu manastira, obuhvatala, ne samo citavu Prevlaku, nego i pet puta vece susedno ostrvo Svetog Arhangela Gavrila (Stradioti), i sto puta vece Lusticko poluostrvo sa Krtolima, i deo Grblja, i deo polja sa Solanama, i citavu juznu padina Vrmca od Sv. Trojice do Lepetana. Dakle trecinu citavog Bokokotorskog zaliva. Svi stanovnici tog dela Boke bili su kmetovi (posadnici) na manastirskom imanju i nazivani su ''Mitropolitovim ljudima''. Naravno, Mitropolija nije sada trazila ono sto joj je davno pripadalo pa raznim prevarama i oruzanim ostvajanjima oduzeto. Nije trazila ni citavu Prevlaku, pa ni njen pretezni deo nego samo onu trecinu od koje je deo stalno njen bio, a ni ostali deo te trecine nije citav odobren za zamenu. Pa cak ni polovina toga. Ne samo sto joj nije vraceno onih 30.000 m2 nego je i za vraceni deo uzeta u zamenu trostruka povrsina na drugom mestu, koje nije nikakva ''pustopoljina'', nego veoma atraktivan pa time i vredan veliki prostor u neposrednoj blizini cuvene plaze Jaz. To je treci put isplacivanje trostruke cene iste nekretnine. Ako se bude ikada sproveo Zakon o restituciji, Crkvi bi se njeno moralo vratiti i bez nadoknade drugim terenima. A to sto se tu nalaze neki oronuli bungalovi, oni su za 40 godina vec amortizovani, u takvom su stanju da traze velika sredstva za sanaciju, ili uklanjanje jer manastirskim potrebama nisu prikladni. Bolje da nikad nisu ni izgradjeni, pored ostalog i zato sto su njihovom izgradnjom unisteni izuzetno vazni arheoloski ostaci.

Ono sto je, i pored svih unistavanja, raznosenja i zatajivanja sacuvano, svrstalo je Prevlaku (a ne Ostrvo cvijeca), u ''nultu'' (pred prvom) arheolosku kategoriju, sa dvomilenijumskom istorijom (jer ima znacajnih i predhriscanskih tragova). Ogromni visegodisnji trud Crkve, volontera, dobrotvora i Komande ratne mornarice da se spase sto se jos spasti moze, uz besparicu i u veoma teskim opstim uslovima, proglasava se za delovanje protiv Crne Gore. Umesto da im se bar oda priznanje i zahvalnost. Da je srece i umeca, opstina Tivat, citava Boka, pa i drzava, ulagali bi maksimalne napore za ozivljavanje tog svetilista, sto ne bi ometalo turisticku i razvojnu funkciju. Naprotiv! Zasto se ne ugledamo na Grcku, Italiju, Francusku, pa i Hrvatsku, u kojoj na golom krsu bez ikakve svetilisne tradicije i istorije, nicu crkve, hoteli, formiraju se novi gradovi koji dobro zive samo od verskog turizma. Da su nasi TV mediji manje pretrpani pevacima iz susedstva, a da su vise prenosena njihova iskustva iz verskog turizma, nesto bi i mi naucili. U tom smeru su izvesne povoljne perspektive, narocito u ovo vreme otreznjenja, kada se i duhovno zatrovani ateisti vracaju veri pradedovskoj.

Mesta hodocasca, uostalom kao sto je i manastir Ostrog, ne mogu biti smetnja razvoju turizma, ni tradicionalnog, pogotovo ne novih grana skolskog, kongresnog, zdravstvenog, sportskog, arheoloskog i t. d. narocito ako se zna da je na Prevlaci bila velika lavra, u kojoj je ucena i iz koje je sirena pismenost, prepisivane i stvarane srednjovekovne crkvene knjige, ukljucujuci najcuveniju (Ilovicko zakonopravilo), ako se zna da se tu razvijala duhovna muzicka i likovna umjetnost (fresko i ikonopisanje, izrada ukrasnih ikonostasa i dr.). Car Dusan je episkopiju na Prevlaci uzdigao na rang mitropolije i od tada je to bila Carska lavra. Tu je bilo ishodiste i drzavnosti i duhovnosti mnogo kasnije drzave Crne Gore. A ko to ne zna, obnovljena Lavra bi mu pomogla da to sazna, kao i mnogo drugih, jos uvek gusenih istina. Nije li to glavni razlog konstruisanja afera i pozivanja ''da vlada Crne Gore preduzme odgovarajuce mere''?