ЗАСЕДАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМИСИЈЕ СРПСКЕ И РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПО ПИТАЊУ РАСКОЛА

По благослову свјатејших патријараха Московског и све Русије Г. Алексеја II и српског Г. Павла, 18. и 19. фебруара 2003. године, у Новом Саду је заседала Заједничка комисија Српске и Руске Православне Цркве по питању раскола. У раду Комисије су узели учешће први заменик председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, Архиепископ калушки и боровски Г. Климент, члан Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Г. др Иринеј, секретар Одељења за Међуправославне односе одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, протојереј Николај Балашов и проф. Богословског факултета Српске Православне Цркве, др Ненад Милошевић.

Чланови Заједничке комисије су констатовали да су Синоди Руске и Српске Православне Цркве са задовољством примили на знање резултате првог заседања одржаног 26. и 27. јуна 2002. године у Москви и изразили наду да ће рад Комисије и у будућности доносити добре плодове у служби јединства Правослане Цркве.

Затим су чланови Комисије двеју сестринских Цркава разменили нова сазнања и обавештења о неканонским групама и о њиховом деловању на канонском подручју како Српске, тако и Руске Православне Цркве. Констатовано је да се у раду тих група запажа, с једне стране, наставак унутрашњих сукоба и њихово даље растакање, а са друге стране, покушај јачања и “савезништва” између различитих расколничких струја у циљу даљег рушења канонског поретка Православне Цркве. Чланови Комисије сматрају да и у будуће треба међусобно редовно размењивати сазнања и обавештења о деловању расколничких организација, као и да би било пожељно да се у помесним Православним Црквама формирају стручне радне групе за изучавање феномена раскола. Стални контакти и сарадња међу тим експертским групама допринели би да јерархија у васцелој Православној Цркви буде благовремено обавештавана, како би могла да предузме мере потребне за превазилажење раскола.

Комисија је, даље, разматрала појаве и поступке у појединим помесним Црквама који могу да представљају латентну, или пак, отворену опасност за канонски поредак. Чланови Комисије су са задовољством констатовали да Руска и Српска Православна Црква пројављују пуну солидарност и братску узајамну подршку у одбрани канонског устројаства Цркве од штета и невоља која му наносе расколнички покрети. Представници Руске Православне Цркве посебно су изразили благодарност Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу и јерахији Српске Православне Цркве, за подршку коју Српска Православна Црква пружа напорима Московске Патријаршије за очување јединства у Украјини и на другим подручјима у којима постоје неспоразуми и сукоби.

Представници, пак, Српске Православне Цркве у Комисији су са своје стране став, Његове Светости патријарха московског и све Русије, Г. Алексеја II и часне јерархије Руске Православне Цркве, по питању регулисања статуса неканонске Цркве у БЈР Македонији, као и по питању других нерешених проблема Српске Православне Цркве, оценили као доследан, веома конструктиван и недвосмислен.

Учесници заседања су још прецизније разрадили типологију раскола и анализирали један по један, различите типове и моделе истих. Такође су покушали да назначе опсег могућности примене начела икономије (снисхођења приликом покушаја превазилажења појединих раскола). При том је истакнуто да у свим случајевима, без изузетка, приликом бирања пастирског приступа или начина поступања према расколницима, основни мотив за Цркву јесте брига о спасењу душа, а особито о спасењу душа оних верника који лично нимало нису допринели настанку раскола.

Са жаљењем је констатовано да се у више помесних Православних Цркава сусреће феномен људи који услед недостатка богословског образовања и духовног искуства постају жртве сопствене гордости и демонске прелести (обмане), па образују групе лажних ревнитеља православља и почињу самоуверено да “поучавају” или чак оптужују јерархију сопствене Цркве, дајући тако себи улогу својеврсне инквизиције. Да би се помогло таквим групама и да би се избегла духовна штета од њиховог делања, Црква треба што више да се стара за квалитет пастирског и духовног руковођења верника, а нарочито будућих свештенослужитеља.

Договорено је да Заједничка комисија у што скоријој будућности организује Међународно богословско-научну конференцију ради што потпуније анализе данашњих проблема православља, са посебним освртом на делатност расколничних покрета.