CRKVENI POGLAVARI I LIDERI PROTIV RATA U IRAKU

Na inicijativu Svetskog Saveta Crkava, a u saradnji sa Konferencijom Evropskih Crkava, Nacionalnim Savetom hriscanskih Crkava Sjedinjenih Drzava Amerike i Savetom Crkava Bliskog Istoka, u Berlinu je 5. februara 2003. odrzan skup poglavara i visokih predstavnika razlicitih hriscanskih Crkava, crkvenih zajednica i ekumenskih organizacija, pod nazivom Crkveni lideri jednodusno protiv rata u Iraku. Sa skupa je predstojateljima Crkava i odgovornim politickim licnostima i ustanovama u svetu, kao i ukupnoj hriscanskoj i svetskoj javnosti, upucena deklaracija koju, zbog njenoga znacaja, objavljujemo u celosti:

CRKVENI LIDERI JEDNODUSNO PROTIV RATA U IRAKU

1. Kao evropski crkveni lideri ponovo – posle konsultacija sa Savetima Crkava u SAD i na Bliskom Istoku – izrazavamo krajnju zabrinutost zbog nastavljenih poziva na ratni pohod protiv Iraka koje upucuju Amerika i pojedine evropske vlade. Nama, ljudima vere, ljubav prema bliznjima nalaze da se usprotivimo ratu i da se zalozimo za pronalazenje mirnog resenja sukoba. Kao predstavnici Crkava, molimo se za mir, slobodu, pravdu i bezbednost koje treba da uzivaju narod Iraka i narodi citavog Bliskog Istoka. Ta molitva nas obavezuje da budemo instrumenti mira.
2. Zalimo sto najmocnije drzave sveta ponovo smatraju rat prihvatljivim sredstvom vodjenja spoljne politike, sto u medjunarodnim odnosima stvara atmosferu straha, pretnji i nesigurnosti.
3. Ne mozemo da prihvatimo proklamovane ciljeve rata protiv Iraka kako su ih najavile spomenute vlade, posebno vlada Sjedinjenih Drzava. Preventivni vojni udar i rat kao sredstva za promenu vlasti u jednoj suverenoj zemlji jesu nemoralna sredstva i predstavljaju krsenje Povelje Ujedinjenih nacija. Apelujemo na Savet bezbednosti da se pridrzava nacela Povelje Ujedinjenih nacija, koja strogo ogranicavaju zakonitu upotrebu vojne sile, da se uzdrzi od stvaranja negativnih presedana i da ne predje prag iza kojega se otvara prostor za koriscenje nasilnih sredstava u resavanju medjunarodnih problema.
4. Verujemo da je vojna sila neprikladno sredstvo za razoruzavanje Iraka i uklanjanje bilo koje vrste njegovog oruzja za masovno unistavanje. Stoga insistiramo na tome da se brizljivo odrede mehanizmi za rad inspekcija Ujedinjenih nacija koje tragaju za tim oruzjem, a da im se pritom ostavi dovoljno vremena da svoj posao i zavrse.
5. Sve drzave clanice Ujedinjenih nacija moraju se povinovati obavezujucim rezolucijama Ujedinjenih nacija i sukobe resavati miroljubivim sredstvima. Irak nikako ne moze biti izuzetak. Pozivamo vladu Iraka da unisti svoje ukupno oruzje za masovno razaranje i sve sa njim povezane istrazivacke i proizvodne kapacitete. Irak mora da potpuno saradjuje sa inspektorima Ujedinjenih nacija zaduzenim za oruzje i da zajemci puno postovanje gradjanskih, politickih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih ljudskih prava svih svojih gradjana. Narodu Iraka mora se pruziti nada da postoji alternativa i diktaturi i ratu.
6. Rat bi imao neprihvatljive humanitarne posledice, ukljucujuci prinudno pomeranje stanovnistva u sirokim razmerama, slom drzavnih funkcija, mogucnost izbijanja gradjanskog rata i povecano nespokojstvo na citavom podrucju. Muke i nevolje iracke dece i bespotrebna smrt stotina hiljada Iracana tokom proteklih dvanaest godina rezima sankcija protiv Iraka opterecuju nasa srca kao tezak teret. U sadasnjim prilikama mi se snazno zalazemo za ustaljena humanitarna nacela bezuslovno slobodnog pristupa ugrozenim ljudima.
7. Osim toga, upozoravamo na moguce dugorocne drustvene, kulturne i verske – a i diplomatske – posledice takvoga rata. Dalje raspaljivanje ognja nasilja koji vec uveliko sazize ovo podrucje samo ce jos vise raspaliti zestoku mrznju, a time osnaziti ekstremisticke ideologije i izazvati jos dugotrajniju globalnu nestabilnost i nesigurnost. Kao crkveni lideri u Evropi imamo moralnu i pastirsku odgovornost da se suprotstavimo ksenofobiji u svojim sopstvenim zemljama i da umanjimo bojazan mnogih ljudi u muslimanskom svetu da je takozvano zapadno hriscanstvo protiv njihove kulture, njihove religije i njihovih vrednosti. Treba da tezimo ka saradnji u prilog mira, pravde i ljudskog dostojanstva.
8. Sve vlade, a posebno vlade drzava clanica Saveta bezbednosti, duzne su da odgovorno razmotre svu slozenost trenutka. Jos nisu iscrpljena sva miroljubiva i diplomatska sredstva da se Irak prisili da se povinuje rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
9. Istupiti protiv rata u Iraku – to je za nas duhovna obaveza, zasnovana na Bozjoj ljubavi prema citavom covecanstvu. Ovom porukom mi zapravo upucujemo snazan znak solidarnosti i podrske Crkvama u Iraku, na Bliskom Istoku i u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Molimo se Bogu da sve odgovorne vodi ka odlucivanju na osnovu pazljivog promisljanja, moralnih nacela i najvisih pravnih normi. Pozivamo sve Crkve da nam se pridruze u ovom cinu svedocenja i da molitveno podsticu sve ljude na ucesce u borbi za mirno prevazilazenje sukoba.

*