САБОР СРПСКИХ ХОРОВА ИЗ
ОТАЏБИНЕ И ДИЈАСПОРЕ ВИДОВДАН 2003

По благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве на Видовдан ове године ће у Спомен-храму Светог Саве на Врачару бити одржан Сабор српских хорова из отаџбине и дијаспоре ВИДОВДАН 2003. Организатори ове манифестације су Информативна служба Српске Православне Цркве, Министарство вера Републике Србије и Поклоничка агенција Српске Православне Цркве Доброчинство.

Овај први Сабор српских хорова из целог света, који треба да постане традиционалан и да се одржава сваке године, биће у знаку великог јубилеја српске културе, обележавања 150-годишњице рада Првог београдског певачког друштва.

Жеља организатора је да на овом скупу окупе више српских хорова из већине европских држава, САД, Канаде и Аустралије.

Зато, позивамо српске хорове из расејања да учествују у овој манифестацији.

За Сабор хорова потребно је припремити:

1. Химну Светом Сави, коју ће извести сви хорови заједно;
2. Композиције српских аутора, по избору организатора, сваки хор из дијаспоре ће имати на располагању између 5 и 7 минута;
3. Достојно јест аутора Војислава Илића (изводе сви хорови)

У недељу, 29. јуна, на Светој архијерејској литургији, сви хорови ће певати Литургију по нотном тексту Ст. Ст. Мокрањца.

Нотни текстови ће свим учесницима бити достављени на време, као и комплетан програм боравка и концерта.

Част нам је да позовемо хорове из расејања који желе да узму учешћа на овом Сабору, да на адресу info@spc.yu доставе следеће податке:

За хорове из расејања Поклоничка агенција Српске Православне Цркве Доброчинство, ће организовати посете манастирима и градовима у Србији, и, евентуално, концерте у неким од тих места.

Прво београдско певачко друштво

ИСТОРИЈА СРПСКЕ МУЗИКЕ

На дан светог Василија Великог 1.1. (14.1.) 1853. године, основано је Београдско певачко друштво, најстарије хорско удружење у Београду и Кнежевини Србији. Друштво је основао економ Милан Миловук, са деветорицом заљубљеника у певање.

После Матице српске и Народног музеја, Прво београдско певачко друштво је трећа установа културе у српском народу. Први покровитељ и заштитник Хора био је кнез Михаило Обреновић, а после њега сви српски краљеви и кнежеви, све до 1945. године.

Од тада покровитељ Хора постаје патријарх српски, а сада је то Његова Светост Патријарх српски Г. Павле. Рад Друштва представља историју српске музике уопште, а посебно духовне, јер су диригенти били најзначајнији српски композитори 19. и 20. века.

Доласком Корнелија Станковића за диригента 1863. године, програмско усмерење Друштва постаје национални хорски репертоар. После преране смрти К. Станковића, за хоровођу долази Даворин Јенко (1865- 1877). Он је проширио репертоар Друштва обогативши га композицијама словенских аутора. У том периоду хор је, организовањем приредби, дао велики допринос подизању зграде Народног позоришта. Јенко је компоновао српску химну "Боже правде", а химну Друштва написао је Алекса Шантић.

Под вођством Јосифа Маринковића (1881-1887), који је компоновао прву Литургију за мешовити хор, Друштво доживљава велики уметнички успон. У то време је основан и мешовити хор.

Први зенит Друштво доживљава у току двадесет петогодишњег периода, када му је на челу стајао Стеван Стојановић Мокрањац (1887-1914).

Путујући по нашим земљама, изван граница тадашње Србије (Дубровник, Цетиње, Сарајево, Скопље, Загреб итд.), као и по низу страних држава (Русија, Немачка, Грчка, Турска, Бугарска, Мађарска), Друштво је вршило национално-политичку мисију, а у исто време било је и амбасадор културе, који је у свету на најлепши начин представљао културу своје земље. После великих турнеја, певања пред руским и немачким царем и царицом, западни музички критичари су сматрали Друштво најбољим хором у Европи. На гостовању у Цариграду 1895. године Хор пева пред султаном турску и српску химну. Посебна заслуга друштва за развој наше музичке културе је оснивање прве Српске музичке школе 1889. године. Друштво је за првог директора поставило Стевана Мокрањца. Школа и данас ради, и носи име свог првог директора и професора Стевана Ст. Мокрањца.

После Првог светског рата делатности Хора су поред музичких биле и добротворне. Одржано је безброј добротворних концерата, школовани су талентовани музичари, помагани сиромашни ђаци. Приход од концерата је даван за ратнике ослободилачких ратова, али и за берлинску сиротињу.

Хор је са диригентом Предрагом Милошевићем 1937. године, освојио прву хорску награду у Будимпешти. Европске новине су писале о Друштву као о једном од најбољих хорова свих времена. Вредно је спомена и то да је Друштво, као краљевски хор, појало на крунисању свих српских владара и интронизацији српских патријараха.

Друштво је певало на прослави 900 година Православља у Русији. На прослави 1000 година Православља, 1987. године певао је као једини гостујући страни хор у Русији.

Од свог оснивања хор пева на недељним и празничним богослужењима у Саборној цркви и придворном храму Патријаршијског двора у Београду.

До 1945. године Друштво је било службени, протоколарни, хор Краљевског двора. Хоровође друштва били су најзначајнији композитори српске музике, а сада их је достојно наследио проф. Александар Вујић.