SABOR SRPSKIH HOROVA IZ
OTADzBINE I DIJASPORE VIDOVDAN 2003

Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla i Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve na Vidovdan ove godine ce u Spomen-hramu Svetog Save na Vracaru biti odrzan Sabor srpskih horova iz otadzbine i dijaspore VIDOVDAN 2003. Organizatori ove manifestacije su Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve, Ministarstvo vera Republike Srbije i Poklonicka agencija Srpske Pravoslavne Crkve Dobrocinstvo.

Ovaj prvi Sabor srpskih horova iz celog sveta, koji treba da postane tradicionalan i da se odrzava svake godine, bice u znaku velikog jubileja srpske kulture, obelezavanja 150-godisnjice rada Prvog beogradskog pevackog drustva.

Zelja organizatora je da na ovom skupu okupe vise srpskih horova iz vecine evropskih drzava, SAD, Kanade i Australije.

Zato, pozivamo srpske horove iz rasejanja da ucestvuju u ovoj manifestaciji.

Za Sabor horova potrebno je pripremiti:

1. Himnu Svetom Savi, koju ce izvesti svi horovi zajedno;
2. Kompozicije srpskih autora, po izboru organizatora, svaki hor iz dijaspore ce imati na raspolaganju izmedju 5 i 7 minuta;
3. Dostojno jest autora Vojislava Ilica (izvode svi horovi)

U nedelju, 29. juna, na Svetoj arhijerejskoj liturgiji, svi horovi ce pevati Liturgiju po notnom tekstu St. St. Mokranjca.

Notni tekstovi ce svim ucesnicima biti dostavljeni na vreme, kao i kompletan program boravka i koncerta.

Cast nam je da pozovemo horove iz rasejanja koji zele da uzmu ucesca na ovom Saboru, da na adresu info@spc.yu dostave sledece podatke:

1. naziv hora
2. ime predsednika i dirigenta hora
3. broj clanova hora
4. email adresu i telefon
5. kratak istorijat
6. blagoslov nadleznog eparhijskog arhijereja.

Za horove iz rasejanja Poklonicka agencija Srpske Pravoslavne Crkve Dobrocinstvo, ce organizovati posete manastirima i gradovima u Srbiji, i, eventualno, koncerte u nekim od tih mesta.

Prvo beogradsko pevacko drustvo

ISTORIJA SRPSKE MUZIKE

Na dan svetog Vasilija Velikog 1.1. (14.1.) 1853. godine, osnovano je Beogradsko pevacko drustvo, najstarije horsko udruzenje u Beogradu i Knezevini Srbiji. Drustvo je osnovao ekonom Milan Milovuk, sa devetoricom zaljubljenika u pevanje.

Posle Matice srpske i Narodnog muzeja, Prvo beogradsko pevacko drustvo je treca ustanova kulture u srpskom narodu. Prvi pokrovitelj i zastitnik Hora bio je knez Mihailo Obrenovic, a posle njega svi srpski kraljevi i knezevi, sve do 1945. godine.

Od tada pokrovitelj Hora postaje patrijarh srpski, a sada je to Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle. Rad Drustva predstavlja istoriju srpske muzike uopste, a posebno duhovne, jer su dirigenti bili najznacajniji srpski kompozitori 19. i 20. veka.

Dolaskom Kornelija Stankovica za dirigenta 1863. godine, programsko usmerenje Drustva postaje nacionalni horski repertoar. Posle prerane smrti K. Stankovica, za horovodju dolazi Davorin Jenko (1865- 1877). On je prosirio repertoar Drustva obogativsi ga kompozicijama slovenskih autora. U tom periodu hor je, organizovanjem priredbi, dao veliki doprinos podizanju zgrade Narodnog pozorista. Jenko je komponovao srpsku himnu "Boze pravde", a himnu Drustva napisao je Aleksa Santic.

Pod vodjstvom Josifa Marinkovica (1881-1887), koji je komponovao prvu Liturgiju za mesoviti hor, Drustvo dozivljava veliki umetnicki uspon. U to vreme je osnovan i mesoviti hor.

Prvi zenit Drustvo dozivljava u toku dvadeset petogodisnjeg perioda, kada mu je na celu stajao Stevan Stojanovic Mokranjac (1887-1914).

Putujuci po nasim zemljama, izvan granica tadasnje Srbije (Dubrovnik, Cetinje, Sarajevo, Skoplje, Zagreb itd.), kao i po nizu stranih drzava (Rusija, Nemacka, Grcka, Turska, Bugarska, Madjarska), Drustvo je vrsilo nacionalno-politicku misiju, a u isto vreme bilo je i ambasador kulture, koji je u svetu na najlepsi nacin predstavljao kulturu svoje zemlje. Posle velikih turneja, pevanja pred ruskim i nemackim carem i caricom, zapadni muzicki kriticari su smatrali Drustvo najboljim horom u Evropi. Na gostovanju u Carigradu 1895. godine Hor peva pred sultanom tursku i srpsku himnu. Posebna zasluga drustva za razvoj nase muzicke kulture je osnivanje prve Srpske muzicke skole 1889. godine. Drustvo je za prvog direktora postavilo Stevana Mokranjca. Skola i danas radi, i nosi ime svog prvog direktora i profesora Stevana St. Mokranjca.

Posle Prvog svetskog rata delatnosti Hora su pored muzickih bile i dobrotvorne. Odrzano je bezbroj dobrotvornih koncerata, skolovani su talentovani muzicari, pomagani siromasni djaci. Prihod od koncerata je davan za ratnike oslobodilackih ratova, ali i za berlinsku sirotinju.

Hor je sa dirigentom Predragom Milosevicem 1937. godine, osvojio prvu horsku nagradu u Budimpesti. Evropske novine su pisale o Drustvu kao o jednom od najboljih horova svih vremena. Vredno je spomena i to da je Drustvo, kao kraljevski hor, pojalo na krunisanju svih srpskih vladara i intronizaciji srpskih patrijaraha.

Drustvo je pevalo na proslavi 900 godina Pravoslavlja u Rusiji. Na proslavi 1000 godina Pravoslavlja, 1987. godine pevao je kao jedini gostujuci strani hor u Rusiji.

Od svog osnivanja hor peva na nedeljnim i praznicnim bogosluzenjima u Sabornoj crkvi i pridvornom hramu Patrijarsijskog dvora u Beogradu.

Do 1945. godine Drustvo je bilo sluzbeni, protokolarni, hor Kraljevskog dvora. Horovodje drustva bili su najznacajniji kompozitori srpske muzike, a sada ih je dostojno nasledio prof. Aleksandar Vujic.