Информативна служба
Српске Православне Цркве
18. март 2003. године

ТЕЛЕГРАМИ САУЧЕШЋА ПОВОДОМ АТЕНТАТА НА
СРПСКОГ ПРЕМИЈЕРА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Српска Православна Црква је у данима после свирепог убиства Председника Владе Србије др Зорана Ђинђића, примила велики број телеграма и израза саучешћа.

Први се огласио Архиепископ атински и све Грчке Христодул, који је написао да архијереји и свештенство Грчке Православне Цркве са горчином осуђују страшни злочиначки чин у центру Београда и да се моле Господару живота и смрти да душа неправедно убијенога брата у Христу, Зорана Ђинђића почива са душама других упокојених миротвораца у недрима Аврамовим, као и да рад који је он започео наставе његови наследници. Наша грчка браћа се моле за победу мира, јединства за напредак једноверног и пријатељског српског народа.

Затим је телеграм саучешћа послао и Александар Белопопски, заменик генералног секретара Светског Савета Цркава, у коме, између осталог, стоји да је Светски Савет Цркава солидаран са српским народом у овом тренутку и моли се Богу за мир у наступајућем периоду.

Бискуп Лондона, Ричард Чартерс, каже да је са великим запрепашћењем примљена тужна вест из Београда о убиству председника Владе Зорана Ђинђића. Знамо га као храброг човека и као предводника српског народа. Помен за упокојење његове душе је одржан 14. марта 2003. године, ујутру у катедрали Светог Павла, у Лондону.

Председник Савета Евангелистичке Цркве Немачке, Манфред Кок је нагласио да је др Зоран Ђинђић био политичар који се храбро и одлучно борио за демократске реформе у Србији. Починиоци атентата не смеју да мисле да ће зауставити српско друштво на путу ка слободи и демократији.

У име Генералног секретаријата Конференције Европских Цркава у Женеви, саучешће је, у своје име, као и у име свих чланова Конференције Европских Цркава, изразио др Кит Клементс. У телеграму се каже да је убиство српског премијера Зорана Ђинђића свирепи ударац земљи, која чини тако велике напоре да ојача свој демократски живот. Очигледно је да постоје елементи у Србији који желе да створе нестабилност зарад својих себичних интереса и да уведу свеопшту атмосферу страха у народу. Зато, ћемо се помолити Богу да Српска Православна Црква, под мудрим вођством Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, и даље буде извор утехе и снаге грађана у Србији, а нарочито да охрабрује српску Владу, на коју ће сада пасти још већи терет одговорности.

Поред ових израза саучешћа помињемо телеграме г. Луканова из Сверуског Монархистичког Центра и проф. Етореа Малнатија, председника Културног удружења Студијум Фидеј из Трста, и многих других.