Информативна служба КАЛЕНДАР
ЦРКВА Календар Црква за 2003.годину се по изгледу и концепцији разликује од досадашњих. Циљ овог издања био је да широј јавности представи нову, млађу генерацију српских теолога, који се без комплекса баве свим значајним питањима која се постављају пред целокупну савремену цивилизацију, па и пред нашу помесну Цркву и народ. Ова питања се постављају већ дужи низ година, актуелна су сада, а вероватно ће бити веома значајна и у предстојећем периоду. То су теме које обрађују однос Православне Цркве према екологији, биоетици, екуменизму, глобализацији и осталим питањима од животног значаја, која намеће савремено доба.
Поред ових, актуелних тема, наши богослови се баве, у складу са вокацијом, даровима и талентима и темама везаним за историју Цркве и слично. Иако се то подразумева, ипак посебно наглашавамо, да не сматрамо да су ови млади аутори дали једино мериторну, или пак последњу реч Цркве на ове теме, већ да се покаже да је наша Црква однеговала нову генерацију богослова, који су кадри да одговорно промишљају о оваквим темама. Поред овог, богословско-поучног дела, у Календару Црква 2003. први пут је штампано 13 икона српских светитеља, које су радили иконописци млађе генерације. У службеном делу Календара су, као што је то и уобичајено, штампани подаци о црквено-јерархијским, црквено-просветним и другим црквеним установама и надлештвима. Овај календар одликује и добар графички дизајн, као и квалитетна штампа. Из садржаја календара. Порука Његове Светости Патријархова српског Г. Павла
Јеромонах Јован (Пурић) У тексту који осветљава ову тему, на изузетно промишљен начин о Јован, између осталог каже: “Говорити о светости, међутим, незаобилазно повлачи и питање одговорности коју светитељ узима за поверени му народ, али и питање наше одговорности због изобилног дара светости, који нам је дат било лично у крштењу, било кроз присуство Светих у нашем животу, тј. у животу Цркве.” Монах Игнатије (Марковић) Текст је извод из обимне студије о архимандриту Нићифору Дучићу, његовом раду и делу. Био је личност која је обележила своје време. Монах Игнатије је приредио књигу, где су поред радова Нићифора Дучића, дати и многи прилози којима је осветљено време пресудних догађаја за наш народ и Цркву. Горан Раденковић Професор Горан Раденковић се пита како данас изгледа однос човека према природи. Поред примера из свакодневног живота, односа људи према Божјој творевини, проф. Раденковић објашњава и прави смисао много употребљаване и злоупотребљаване речи екологија. Он, између осталог каже:”... израз екологија је библијски... Термин екологија потиче од грчке речи екос што значи дом, станиште и речи логос која је слојевита, а код нас хришћана означава друго лице Свете Тројице кроз кога је све постало што је постало” (Јн 1,3). И додаје: “Еколошки проблем је један од највећих изазова данас да изађемо из пасивности и стваралачки, у синергији са Богом, учинимо овај свет достојним Божјим и људским стаништем.” Јеромонах Јован (Ћулибрк) Отац Јован на веома занимљив начин говори о томе да су нови медији током прошлог столећа револуционисали човекову свест, али и постали поприште и оруђе нове економско-политичке организације света. “Кад бисмо погледали на познате нам и озбиљне наслове у црквеној библиографији који се баве бићем медија, на први поглед бисмо се запањили колико смо наизглед мало написали о једној од великих тема протеклог века.” Др Ксенија Кончаревић Како се објашњава феномен мултилингвизма? Зашто сви народи не говоре истим језиком? Један од одговора је:” Мултилингвизам јесте последица греха: јединствени језик био је разбијен у мноштво различитих језика због тога што је приликом градње куле у Вавилону срушен однос људи са Богом као и њихов међусобни однос.” Овим и многим другим питањима бави се Др Ксенија Кончаревић у овој студији. Јереј мр Владимир Вукашиновић Какве нове задатке пред свештенике поставља обновљено интересовање за литургијску проблематику на свим њеним нивоима - како доктринарном тако и практичном. Мр.Владимир Вукашиновић разматра неке од појава у свакодневном црквеном животу, као што су велики развој различитих форми “ванлитургијске (често и антилитургијске) побожности које одводе верни народ од срца молитвеног живота Цркве и предају га читавом мноштву секундарних и супститутивних форми и израза молитвеног и ритуалног живота.” Др Здравко Пено Многи су изазови савременог доба. Развој науке је запањујуће брз у свим областима, а нарочито на пољу биотехнологије, чија достигнућа задиру у саму срж бића, а о таквим појавама: ”не постоје изричита сведочанства, како у Светом Писму, тако ни у делима Светих Отаца Цркве, у њиховом разматрању је неопходно прибећи општим критеријумима који имају библијско и светоотачко утемељење,” Протојереј Зоран Крстић “Шта подразумевамо под друштвеном улогом цркве у садашњим промењеним и непрестано променљивим друштвеним условима?” Пита се протојереј Зоран Костић и каже:” Пре свега подразумевамо Њено активно учествовање и неинституционално присуство у свим сферама друштвеног живота. Не постоји област људске делатности која не може да има своју хришћанску визију и тумачење. Управо зато што хришћанска антропологија види човека као целовито биће, које треба такво да остане у свим сферама свога деловања.” Протојереј Саво Б. Јовић Отац Саво се бави питањима какви се све захтеви постављају пред вероучитеље, после повратка веронауке у школе. Он каже:”Предавање веронауке не подразумева само, преношење података, од којих деца мало или ни мало имају користи, већ да код њих личним сведочењем, створимо здрав дух, који ће их учврстити у вери, подстицати на креативност и одговорност према Богу, Творцу...” Протојереј Др Љубивоје Стојановић “Када говоримо о односу Цркве и света,често то чинимо са тенденцијом истицања супротности...” ...”Није добро црквени живот сводити само на богослужбена сабрања у одређено време и на одређеном месту. То је добро и потребно, јер се ту види добар поредак и права мера свега, али се на тај начин не може ограничити благодатна пуноћа. Богослужбена сабрања нису неки издвојени моменти, који се не дотичу животне свеукупности. Она су извор и крајњи смисао свега. Сви животни токови, овде започети овим су на прави начин мериви.” Јер, све нам “одозго долази од Оца Светлости.” Монах Павле Кондић Од 1863. године када је отворена прва Привремена богословија на Цетињу, па кроз све буре и недаће, претрајала је до данашњих дана. Друштвене мене и промене су се одразиле и на рад Богословије, па је ова, најстарија просветна установа у Црној Гори, 1944. године била затворена. “Професори су изгнани, а просторије и инвентар узурпирани.” У последњој деценији прошлог века, 1992. године, рад Богословије је обновљен. Веома занимљив текст кроз који се одсликава како прошло тако и наше време. Јереј М.Андрић Хронологија догађаја и историјата Светског Савета Цркава, испричана са обиљем података, без улажења у догматску проблематику и усаглашавања догматских ставова. У тексту је дат само историјски пресек збивања. Милан Радовановић “Непрегледно је мноштво нових руских мученика и исповедника пострадалих за веру у двадесетом веку. Преподобни Серафим Вирицки је био један од великих подвижника “којима је Господ одредио другачији подвиг и у страшном пожару комунизма сачувао их потпуно неповређене.” Потресна прича о новопрослављеном чудотворцу и угоднику Божјем, светом преподобном Серафиму Вирицком. Татјана Лазић-Јевтић “Проповед се, мислим на црквену проповед, у Светом писму назива говор помирења (ср.2Кор 5,20) јер у помирењу с Богом се налази кључ мира са самим собом и свима оним што нас окружује,” речи су мудрог проте Милана. Овај интервју је много више од новинског чланка, јер даје праву пастирску поуку, реч мудру, дубоку и топлу. Бора М. Карапанџић “Половином 2002.године изашла је из штампе двотомна књига “Епископ Николај- Живот, мисао, дело”, из пера протојереја-ставрофора Милана Д. Јанковића, главног секретара Главног секретара Светог Синода Српске Православне Цркве. Прота Јанковић прати животни пут Епископа Николаја и његова прегнућа кроз штампу времена у коме се догађаји дешавају, па кроз бројна писма и сведочења савременика свестрано описује његова велика прегнућа за добро Цркве и српског народа.” У Календару Црква 2003. је и кратки Типик за 2003. годину То су особености правила за богослужење на које треба обратити пажњу у 2003. години, из пера Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла. НОВИ ПОСЛЕНИЦИ НА ЊИВИ ГОСПОДЊОЈ Као што је уобичајено, на крају календара су фотографије са основним биографским подацима рукоположених ђакона, свештеника и монаха у претходном периоду. |
