Srpske Pravoslavne Crkve 27. mart 2003. godine KALENDAR CRKVA za 2003.godinu Kalendar Crkva za 2003.godinu se po izgledu i koncepciji razlikuje od dosadasnjih. Cilj ovog izdanja bio je da siroj javnosti predstavi novu, mladju generaciju srpskih teologa, koji se bez kompleksa bave svim znacajnim pitanjima koja se postavljaju pred celokupnu savremenu civilizaciju, pa i pred nasu pomesnu Crkvu i narod. Ova pitanja se postavljaju vec duzi niz godina, aktuelna su sada, a verovatno ce biti veoma znacajna i u predstojecem periodu. To su teme koje obradjuju odnos Pravoslavne Crkve prema ekologiji, bioetici, ekumenizmu, globalizaciji i ostalim pitanjima od zivotnog znacaja, koja namece savremeno doba.
Pored ovih, aktuelnih tema, nasi bogoslovi se bave, u skladu sa vokacijom, darovima i talentima i temama vezanim za istoriju Crkve i slicno. Iako se to podrazumeva, ipak posebno naglasavamo, da ne smatramo da su ovi mladi autori dali jedino meritornu, ili pak poslednju rec Crkve na ove teme, vec da se pokaze da je nasa Crkva odnegovala novu generaciju bogoslova, koji su kadri da odgovorno promisljaju o ovakvim temama. Pored ovog, bogoslovsko-poucnog dela, u Kalendaru Crkva 2003. prvi put je stampano 13 ikona srpskih svetitelja, koje su radili ikonopisci mladje generacije. U sluzbenom delu Kalendara su, kao sto je to i uobicajeno, stampani podaci o crkveno-jerarhijskim, crkveno-prosvetnim i drugim crkvenim ustanovama i nadlestvima. Ovaj kalendar odlikuje i dobar graficki dizajn, kao i kvalitetna stampa. Iz sadrzaja kalendara. Poruka Njegove Svetosti Patrijarhova srpskog G. Pavla
Jeromonah Jovan (Puric) U tekstu koji osvetljava ovu temu, na izuzetno promisljen nacin o Jovan, izmedju ostalog kaze: “Govoriti o svetosti, medjutim, nezaobilazno povlaci i pitanje odgovornosti koju svetitelj uzima za povereni mu narod, ali i pitanje nase odgovornosti zbog izobilnog dara svetosti, koji nam je dat bilo licno u krstenju, bilo kroz prisustvo Svetih u nasem zivotu, tj. u zivotu Crkve.” Monah Ignatije (Markovic) Tekst je izvod iz obimne studije o arhimandritu Niciforu Ducicu, njegovom radu i delu. Bio je licnost koja je obelezila svoje vreme. Monah Ignatije je priredio knjigu, gde su pored radova Nicifora Ducica, dati i mnogi prilozi kojima je osvetljeno vreme presudnih dogadjaja za nas narod i Crkvu. Goran Radenkovic Profesor Goran Radenkovic se pita kako danas izgleda odnos coveka prema prirodi. Pored primera iz svakodnevnog zivota, odnosa ljudi prema Bozjoj tvorevini, prof. Radenkovic objasnjava i pravi smisao mnogo upotrebljavane i zloupotrebljavane reci ekologija. On, izmedju ostalog kaze:”... izraz ekologija je biblijski... Termin ekologija potice od grcke reci ekos sto znaci dom, staniste i reci logos koja je slojevita, a kod nas hriscana oznacava drugo lice Svete Trojice kroz koga je sve postalo sto je postalo” (Jn 1,3). I dodaje: “Ekoloski problem je jedan od najvecih izazova danas da izadjemo iz pasivnosti i stvaralacki, u sinergiji sa Bogom, ucinimo ovaj svet dostojnim Bozjim i ljudskim stanistem.” Jeromonah Jovan (Culibrk) Otac Jovan na veoma zanimljiv nacin govori o tome da su novi mediji tokom proslog stoleca revolucionisali covekovu svest, ali i postali popriste i orudje nove ekonomsko-politicke organizacije sveta. “Kad bismo pogledali na poznate nam i ozbiljne naslove u crkvenoj bibliografiji koji se bave bicem medija, na prvi pogled bismo se zapanjili koliko smo naizgled malo napisali o jednoj od velikih tema proteklog veka.” Dr Ksenija Koncarevic Kako se objasnjava fenomen multilingvizma? Zasto svi narodi ne govore istim jezikom? Jedan od odgovora je:” Multilingvizam jeste posledica greha: jedinstveni jezik bio je razbijen u mnostvo razlicitih jezika zbog toga sto je prilikom gradnje kule u Vavilonu srusen odnos ljudi sa Bogom kao i njihov medjusobni odnos.” Ovim i mnogim drugim pitanjima bavi se Dr Ksenija Koncarevic u ovoj studiji. Jerej mr Vladimir Vukasinovic Kakve nove zadatke pred svestenike postavlja obnovljeno interesovanje za liturgijsku problematiku na svim njenim nivoima - kako doktrinarnom tako i prakticnom. Mr.Vladimir Vukasinovic razmatra neke od pojava u svakodnevnom crkvenom zivotu, kao sto su veliki razvoj razlicitih formi “vanliturgijske (cesto i antiliturgijske) poboznosti koje odvode verni narod od srca molitvenog zivota Crkve i predaju ga citavom mnostvu sekundarnih i supstitutivnih formi i izraza molitvenog i ritualnog zivota.” Dr Zdravko Peno Mnogi su izazovi savremenog doba. Razvoj nauke je zapanjujuce brz u svim oblastima, a narocito na polju biotehnologije, cija dostignuca zadiru u samu srz bica, a o takvim pojavama: ”ne postoje izricita svedocanstva, kako u Svetom Pismu, tako ni u delima Svetih Otaca Crkve, u njihovom razmatranju je neophodno pribeci opstim kriterijumima koji imaju biblijsko i svetootacko utemeljenje,” Protojerej Zoran Krstic “Sta podrazumevamo pod drustvenom ulogom crkve u sadasnjim promenjenim i neprestano promenljivim drustvenim uslovima?” Pita se protojerej Zoran Kostic i kaze:” Pre svega podrazumevamo Njeno aktivno ucestvovanje i neinstitucionalno prisustvo u svim sferama drustvenog zivota. Ne postoji oblast ljudske delatnosti koja ne moze da ima svoju hriscansku viziju i tumacenje. Upravo zato sto hriscanska antropologija vidi coveka kao celovito bice, koje treba takvo da ostane u svim sferama svoga delovanja.” Protojerej Savo B. Jovic Otac Savo se bavi pitanjima kakvi se sve zahtevi postavljaju pred veroucitelje, posle povratka veronauke u skole. On kaze:”Predavanje veronauke ne podrazumeva samo, prenosenje podataka, od kojih deca malo ili ni malo imaju koristi, vec da kod njih licnim svedocenjem, stvorimo zdrav duh, koji ce ih ucvrstiti u veri, podsticati na kreativnost i odgovornost prema Bogu, Tvorcu...” Protojerej Dr Ljubivoje Stojanovic “Kada govorimo o odnosu Crkve i sveta,cesto to cinimo sa tendencijom isticanja suprotnosti...” ...”Nije dobro crkveni zivot svoditi samo na bogosluzbena sabranja u odredjeno vreme i na odredjenom mestu. To je dobro i potrebno, jer se tu vidi dobar poredak i prava mera svega, ali se na taj nacin ne moze ograniciti blagodatna punoca. Bogosluzbena sabranja nisu neki izdvojeni momenti, koji se ne doticu zivotne sveukupnosti. Ona su izvor i krajnji smisao svega. Svi zivotni tokovi, ovde zapoceti ovim su na pravi nacin merivi.” Jer, sve nam “odozgo dolazi od Oca Svetlosti.” Monah Pavle Kondic Od 1863. godine kada je otvorena prva Privremena bogoslovija na Cetinju, pa kroz sve bure i nedace, pretrajala je do danasnjih dana. Drustvene mene i promene su se odrazile i na rad Bogoslovije, pa je ova, najstarija prosvetna ustanova u Crnoj Gori, 1944. godine bila zatvorena. “Profesori su izgnani, a prostorije i inventar uzurpirani.” U poslednjoj deceniji proslog veka, 1992. godine, rad Bogoslovije je obnovljen. Veoma zanimljiv tekst kroz koji se odslikava kako proslo tako i nase vreme. Jerej M.Andric Hronologija dogadjaja i istorijata Svetskog Saveta Crkava, ispricana sa obiljem podataka, bez ulazenja u dogmatsku problematiku i usaglasavanja dogmatskih stavova. U tekstu je dat samo istorijski presek zbivanja. Milan Radovanovic “Nepregledno je mnostvo novih ruskih mucenika i ispovednika postradalih za veru u dvadesetom veku. Prepodobni Serafim Viricki je bio jedan od velikih podviznika “kojima je Gospod odredio drugaciji podvig i u strasnom pozaru komunizma sacuvao ih potpuno nepovredjene.” Potresna prica o novoproslavljenom cudotvorcu i ugodniku Bozjem, svetom prepodobnom Serafimu Virickom. Tatjana Lazic-Jevtic “Propoved se, mislim na crkvenu propoved, u Svetom pismu naziva govor pomirenja (sr.2Kor 5,20) jer u pomirenju s Bogom se nalazi kljuc mira sa samim sobom i svima onim sto nas okruzuje,” reci su mudrog prote Milana. Ovaj intervju je mnogo vise od novinskog clanka, jer daje pravu pastirsku pouku, rec mudru, duboku i toplu. Bora M. Karapandzic “Polovinom 2002.godine izasla je iz stampe dvotomna knjiga “Episkop Nikolaj- Zivot, misao, delo”, iz pera protojereja-stavrofora Milana D. Jankovica, glavnog sekretara Glavnog sekretara Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve. Prota Jankovic prati zivotni put Episkopa Nikolaja i njegova pregnuca kroz stampu vremena u kome se dogadjaji desavaju, pa kroz brojna pisma i svedocenja savremenika svestrano opisuje njegova velika pregnuca za dobro Crkve i srpskog naroda.” U Kalendaru Crkva 2003. je i kratki Tipik za 2003. godinu To su osobenosti pravila za bogosluzenje na koje treba obratiti paznju u 2003. godini, iz pera Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G.G. Pavla. NOVI POSLENICI NA NjIVI GOSPODNjOJ Kao sto je uobicajeno, na kraju kalendara su fotografije sa osnovnim biografskim podacima rukopolozenih djakona, svestenika i monaha u prethodnom periodu. |
