О ЈАСЕНОВЦУ У ЈЕРУСАЛИМУ

У Белгијској кући у кампу Гиват Рам, Хебрејског универзитета у Јерусалиму, 29. и 30. децембра 2002. године, Међународна комисија за Јасеновац организовала је, после Њујорка 1997. и Бања Луке 2000, трећу конференцију о логору Јасеновац под насловом Анатомија занемарених концентрационих логора.

Поздрављени од амбасадора Југославије и Босне и Херцеговине, као и бившег председника председништва БиХ Живка Радишића, окупили су се стручњаци из свих крајева света који се баве, како самим Јасеновцем, тако и холокаустом и геноцидом, уопште. Прво јутро су говорили Милан Булајић о најновијим открићима везаним за улогу Ватикана, Здравко Антонић о епицентрима исијавања геноцида и Јосиф Атијас из Добоја о Јасеновцу као незалеченој рани.

На поподневној сесији учествовали су Томас Поповић из Њујорка, који је говорио о улози римокатоличког клира у прогону и покрштавању, Ванда Шиндли из Тексаса која снима сведочанства преживелих, Славко Голдштајн из Загреба који је говорио о садашњем тренутку Спомен-подручја Јасеновац и истакао да је хрватска влада уложила 150.000 евра у очување Богдановићевог каменог цвета. Јеромонах Јован (Ћулибрк) дао је кратак преглед односа Српске Православне Цркве према Јасеновцу, а Драгољуб Ацковић говорио је о страдању Рома у логору.

Другог дана, Младенко Кумовић се бавио Јеврејима из Срема у Јасеновцу, Ерик Маркусен из Данске, говорио је о појави геноцидног менталитета на Балкану деведесетих године прошлог века, Србољуб Живановић из Лондона, о документовању броја жртава, а Лили Замир из Јерусалима о музичком и књижевном стваралаштву о холокаусту уопште. Пејо Ђурашиновић из Бање Луке говорио је о стратиштима у рату 1991-95. О могућности изражавања Шоаха, је говорила Ница Друјан из Њујорка, а о тзв. другој генерацији писаца о холокаусту Ана Петров Бамбл из Бостона. У поподневној сесији, непосредно пред доношење Декларације, говорили су Зоран Лакић из Подгорице, Симо Брдар, управник Спомен-подручја Доња Градина и Јасмин Бабић о примени модерних технологија за испитивање масовних гробница.

Потом је консензусом (осим Славка Голдштајна) усвојена Декларација са ове конференције, после чега су учесници посетили Меморијални центар Јад Вашем, где су амбасадори СР Југославије и Босне и Херцеговине, заједно са југословенским војним аташеом положили венац. Из Јад Вашема су кренули у Јерусалимску Патријаршију где је учеснике у име Његовог Блаженства Патријарха Г. Иринеја примио Митрополит Аристарх, главни секретар Светог Синода.