O JASENOVCU U JERUSALIMU

U Belgijskoj kuci u kampu Givat Ram, Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, 29. i 30. decembra 2002. godine, Medjunarodna komisija za Jasenovac organizovala je, posle Njujorka 1997. i Banja Luke 2000, trecu konferenciju o logoru Jasenovac pod naslovom Anatomija zanemarenih koncentracionih logora.

Pozdravljeni od ambasadora Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, kao i bivseg predsednika predsednistva BiH Zivka Radisica, okupili su se strucnjaci iz svih krajeva sveta koji se bave, kako samim Jasenovcem, tako i holokaustom i genocidom, uopste. Prvo jutro su govorili Milan Bulajic o najnovijim otkricima vezanim za ulogu Vatikana, Zdravko Antonic o epicentrima isijavanja genocida i Josif Atijas iz Doboja o Jasenovcu kao nezalecenoj rani.

Na popodnevnoj sesiji ucestvovali su Tomas Popovic iz Njujorka, koji je govorio o ulozi rimokatolickog klira u progonu i pokrstavanju, Vanda Sindli iz Teksasa koja snima svedocanstva prezivelih, Slavko Goldstajn iz Zagreba koji je govorio o sadasnjem trenutku Spomen-podrucja Jasenovac i istakao da je hrvatska vlada ulozila 150.000 evra u ocuvanje Bogdanovicevog kamenog cveta. Jeromonah Jovan (Culibrk) dao je kratak pregled odnosa Srpske Pravoslavne Crkve prema Jasenovcu, a Dragoljub Ackovic govorio je o stradanju Roma u logoru.

Drugog dana, Mladenko Kumovic se bavio Jevrejima iz Srema u Jasenovcu, Erik Markusen iz Danske, govorio je o pojavi genocidnog mentaliteta na Balkanu devedesetih godine proslog veka, Srboljub Zivanovic iz Londona, o dokumentovanju broja zrtava, a Lili Zamir iz Jerusalima o muzickom i knjizevnom stvaralastvu o holokaustu uopste. Pejo Djurasinovic iz Banje Luke govorio je o stratistima u ratu 1991-95. O mogucnosti izrazavanja Soaha, je govorila Nica Drujan iz Njujorka, a o tzv. drugoj generaciji pisaca o holokaustu Ana Petrov Bambl iz Bostona. U popodnevnoj sesiji, neposredno pred donosenje Deklaracije, govorili su Zoran Lakic iz Podgorice, Simo Brdar, upravnik Spomen-podrucja Donja Gradina i Jasmin Babic o primeni modernih tehnologija za ispitivanje masovnih grobnica.

Potom je konsenzusom (osim Slavka Goldstajna) usvojena Deklaracija sa ove konferencije, posle cega su ucesnici posetili Memorijalni centar Jad Vasem, gde su ambasadori SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, zajedno sa jugoslovenskim vojnim ataseom polozili venac. Iz Jad Vasema su krenuli u Jerusalimsku Patrijarsiju gde je ucesnike u ime Njegovog Blazenstva Patrijarha G. Irineja primio Mitropolit Aristarh, glavni sekretar Svetog Sinoda.