Информативна служба ЕПИСКОП
АРТЕМИЈЕ РАЗГОВАРАО СА ШЕФОМ Г. Харниш је упознао владику Артемија, да САД и друге западне земље улажу велике напоре у повратак расељених лица јер је то, како је изјавио, кључна ствар за мултиетничност на Косову. По његовим речима, захваљујући напорима САД прошле године се вратило на Косово и Мртохију око 500 лица. Он је додао да је ове године издвојено 10 милиона долара за помоћ и подстицање повратка. Од тога ће 7.5 милиона долара бити утрошено на помоћ расељеним лицима у Србији, као и онима који желе да се врате. Г. Харниш је напоменуо да је лично разговарао са 150 грађана у Бујановцу, који су избегли са подручја Витине, и од њих сазнао да они имају жељу да се врате кућама. Службеници америчке канцеларије са њима редовно одржавају везу. Шеф америчке канцеларије такође је обавестио владику Артемија да ће ове године бити учињен покушај да се расељени врате и у урбане центре (а не само у рурална подручја, као што је до сада био случај). Притом се посебно рачуна на Гњилане и Призрен, у којима се међународним представницима чини да Албанци боље прихватају Србе него у другим срединама. Г. Харниш је такође рекао да је посетио Србе у згради ЈУ програма у Приштини и да лично ради на томе да они буду мање изоловани. Владика Артемије је захвалио г. Харнишу на овим информацијама и додао да је веома значајно да дође до повратка и на просторима Витине где су Срби након рата много страдали. Он је изразио искрену жељу да се ове године коначно с речи пређе на дело, ако се жели остварити мултиетничност на Косову и Метохији. Поводом учешћа српских представника у Савету за пренос овлашћења, шеф америчке канцеларије у Приштини је објаснио да и друге западне земље подржавају овај процес како би, макар у економским питањима, локално становништво преузело одговорност. Г. Харниш је објаснио да питања правосуђа и безбедности УНМИК свакако намерава да задржи под својом контролом. По његовом мишљењу преносом овлашћења много би добило и пет српских општина. Владика Артемије је изразио мишљење да он лично не примећује да је коалиција ПОВРАТАК учешћем у Парламенту Косова допринела да се ситуација на терену промени на боље, јер ниједан пројекат српске посланичке групе није реализован. Он је г. Харнишу навео неколико конкретних примера да институције на Косову и Метохији уопште нису мултиетничне и да не служе интересима свих грађана без обзира на етничко порекло. Владика се посебно осврнуо на ситуацију у Клиничком центру у Приштини где не ради ниједан српски лекар нити има података да је ико од Срба могао да затражи медицинске услуге у овој установи последњих годину дана. Ситуација је, објаснио је владика, сасвим идентична на Приштиншком Универзитету где нема ниједног српског професора или студента иако их је пре рата било неколико хиљада. Слично је и у другим институцијама којима Срби не могу да се обрате за помоћ, а најчешће ни слободно да до њих дођу. "Ако је оваква ситуација са институцијама под влашћу и контролом УНМИК-а, Срби се сасвим с правом питају шта се може очекивати када Албанци који тим институцијама управљају потпуно преузму овлашћења", рекао је владика Артемије. "Како да верујем да ће се Срби вратити у општину Дечани, у којој живе искључиво Албанци који ће преузети сву власт? Како могу да будем миран по питању мојих монаха и манастира Високи Дечани", упитао је шефа америчке мисије владика Артемије. На крају разговора епископ Артемије је посебно указао пажњу на случај школе у селу Црколеж код Истока. Упркос жељи шпанског града Сеута да финансира радове на овој школи како српска деца не би више наставу похађала у старој и трошној приватној кући, и с друге стране спремности Епархије рашко-призренске да уступи једну своју парцелу за школу, председник општине Исток (Албанац) и администратор УНМИК-а то не дозвољавају и врше притисак на Србе да се у овом изолованом српском селу сазида мултиетничка школа у коју би ишла и албанска деца из околине иако у општини постоје на десетине чисто албанских школа. По мишљењу Срба, рекао је владика Артемије, то би довело до нестанка српске заједнице из Црколежа јер су албанска деца веома насртљива и агресивна, што се могло видети у бројним случајевима широм Покрајине. "Ово је, објаснио је владика, још један пример како Срби у мешовитим срединама не уживају институционалну заштиту. Шеф америчке канцеларије у Приштини г. Харниш је обећао да ће пажљиво проучити све поменуте случајеве и да ће радити на решавању ових проблема. |
