Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve
24. april 2003. godine

U sredu (23.april) u episkopskoj rezidenciji manastira Gracanice vladika rasko-prizrenski Artemije razgovarao sa sefom americke kancelarije u Pristini g. Reno Harnisem. U razgovoru su dominirale teme povratka raseljenih lica i ucesca Srba u Savetu za prenos ovlascenja.

G. Harnis je upoznao vladiku Artemija, da SAD i druge zapadne zemlje ulazu velike napore u povratak raseljenih lica jer je to, kako je izjavio, kljucna stvar za multietnicnost na Kosovu. Po njegovim recima, zahvaljujuci naporima SAD prosle godine se vratilo na Kosovo i Mrtohiju oko 500 lica. On je dodao da je ove godine izdvojeno 10 miliona dolara za pomoc i podsticanje povratka. Od toga ce 7.5 miliona dolara biti utroseno na pomoc raseljenim licima u Srbiji, kao i onima koji zele da se vrate. G. Harnis je napomenuo da je licno razgovarao sa 150 gradjana u Bujanovcu, koji su izbegli sa podrucja Vitine, i od njih saznao da oni imaju zelju da se vrate kucama. Sluzbenici americke kancelarije sa njima redovno odrzavaju vezu. Sef americke kancelarije takodje je obavestio vladiku Artemija da ce ove godine biti ucinjen pokusaj da se raseljeni vrate i u urbane centre (a ne samo u ruralna podrucja, kao sto je do sada bio slucaj). Pritom se posebno racuna na Gnjilane i Prizren, u kojima se medjunarodnim predstavnicima cini da Albanci bolje prihvataju Srbe nego u drugim sredinama. G. Harnis je takodje rekao da je posetio Srbe u zgradi JU programa u Pristini i da licno radi na tome da oni budu manje izolovani.

Vladika Artemije je zahvalio g. Harnisu na ovim informacijama i dodao da je veoma znacajno da dodje do povratka i na prostorima Vitine gde su Srbi nakon rata mnogo stradali. On je izrazio iskrenu zelju da se ove godine konacno s reci predje na delo, ako se zeli ostvariti multietnicnost na Kosovu i Metohiji.

Povodom ucesca srpskih predstavnika u Savetu za prenos ovlascenja, sef americke kancelarije u Pristini je objasnio da i druge zapadne zemlje podrzavaju ovaj proces kako bi, makar u ekonomskim pitanjima, lokalno stanovnistvo preuzelo odgovornost. G. Harnis je objasnio da pitanja pravosudja i bezbednosti UNMIK svakako namerava da zadrzi pod svojom kontrolom. Po njegovom misljenju prenosom ovlascenja mnogo bi dobilo i pet srpskih opstina.

Vladika Artemije je izrazio misljenje da on licno ne primecuje da je koalicija POVRATAK ucescem u Parlamentu Kosova doprinela da se situacija na terenu promeni na bolje, jer nijedan projekat srpske poslanicke grupe nije realizovan. On je g. Harnisu naveo nekoliko konkretnih primera da institucije na Kosovu i Metohiji uopste nisu multietnicne i da ne sluze interesima svih gradjana bez obzira na etnicko poreklo.

Vladika se posebno osvrnuo na situaciju u Klinickom centru u Pristini gde ne radi nijedan srpski lekar niti ima podataka da je iko od Srba mogao da zatrazi medicinske usluge u ovoj ustanovi poslednjih godinu dana. Situacija je, objasnio je vladika, sasvim identicna na Pristinskom Univerzitetu gde nema nijednog srpskog profesora ili studenta iako ih je pre rata bilo nekoliko hiljada. Slicno je i u drugim institucijama kojima Srbi ne mogu da se obrate za pomoc, a najcesce ni slobodno da do njih dodju. "Ako je ovakva situacija sa institucijama pod vlascu i kontrolom UNMIK-a, Srbi se sasvim s pravom pitaju sta se moze ocekivati kada Albanci koji tim institucijama upravljaju potpuno preuzmu ovlascenja", rekao je vladika Artemije. "Kako da verujem da ce se Srbi vratiti u opstinu Decani, u kojoj zive iskljucivo Albanci koji ce preuzeti svu vlast? Kako mogu da budem miran po pitanju mojih monaha i manastira Visoki Decani", upitao je sefa americke misije vladika Artemije.

Na kraju razgovora episkop Artemije je posebno ukazao paznju na slucaj skole u selu Crkolez kod Istoka. Uprkos zelji spanskog grada Seuta da finansira radove na ovoj skoli kako srpska deca ne bi vise nastavu pohadjala u staroj i trosnoj privatnoj kuci, i s druge strane spremnosti Eparhije rasko-prizrenske da ustupi jednu svoju parcelu za skolu, predsednik opstine Istok (Albanac) i administrator UNMIK-a to ne dozvoljavaju i vrse pritisak na Srbe da se u ovom izolovanom srpskom selu sazida multietnicka skola u koju bi isla i albanska deca iz okoline iako u opstini postoje na desetine cisto albanskih skola. Po misljenju Srba, rekao je vladika Artemije, to bi dovelo do nestanka srpske zajednice iz Crkoleza jer su albanska deca veoma nasrtljiva i agresivna, sto se moglo videti u brojnim slucajevima sirom Pokrajine. "Ovo je, objasnio je vladika, jos jedan primer kako Srbi u mesovitim sredinama ne uzivaju institucionalnu zastitu.

Sef americke kancelarije u Pristini g. Harnis je obecao da ce pazljivo prouciti sve pomenute slucajeve i da ce raditi na resavanju ovih problema.