Информативна служба ПРВИ СУСРЕТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СА БИСКУПСКОМ КОНФЕРЕНЦИЈОМ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ Данас је у Патријаршијском двору у Београду одржан састанак Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве са члановима Бискупске конференције Србије и Црне Горе.
Пре овог састанка, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је у Саборној цркви у Београду, служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. Иринеја. Светој Литургији су присуствовали чланови Бискупске конференције Србије и Црне Горе, Његова Екселенција Еуђенијо Збарбаро, папски нунциј у Београду и др Војислав Миловановић, министар вера Републике Србије. На крају Свете Литургије, Његова Светост Патријарх Г. Павле се вернима обратио следећим речима: Браћо и сестре, прослављамо Васкрс. То је највећи догађај у историји људског рода. Спасења које је Господ учинио из љубави према свима нама, свим људима. Узео грехе свих на себе, а грех је оно што доноси смрт. И Он је свесно и добровољно узео смрт да нама дарује живот. Бог је трећега дана васкрсао и тиме осигурао васкрсење свих који су умрли и свих оних који ће до другог доласка Његовог умрети да васкрсли изађу пред Њега, Судију Праведнога,Спаситеља нашег и Избавитеља. Увек да смо свесни, и у уму своме и у срцу, те прескупе жртве којом је Он нас спасао и ослободио од греха. Али ми, сваки појединац, треба да својом вером и животом по вери усвојимо то спасење које је Он принео. У томе смислу, браћо и сестре, поздрављајући све васкршњим поздравом, пожелимо свима спасење, радост у Царству Небеском и блаженство. Да једним духом, једним устима и једним срцем прослављамо Њега – Васкрслог Господа. У томе смислу јединства, које Господ Исус Христос жели и моли се Оцу да сви буду једно: као Ти Оче у мени и ја у Теби, да и Он и његови апостоли и ученици буду једно. У томе смислу, да заједнички разговарамо у јединству у Христу Господу, ево су нам овде данас присутна и браћа по Христу, римокатолички бискупи из Србије и Црне Горе. У овај благи дан, да разговарамо о оним тешкоћама које су пред нама свима у овако тешко време и да имајући, у виду заповест Господњу да љубимо и непријатеље своје, а камоли оне који су нам блиски по вери у Бога и у Њега, Сина Божјег, и у Духа Светога. Господе, помози и благослови, свима па и нама. Све вас поздрављам древним поздравом: Христос Васкрсе! Присутни народ Божији поздравио је, затим монсињор Станислава Хочевара, надбискуп београдски и председник Бискупске конференције Србије и Црне Горе. “ Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса
Христа, он, који нас је благословио сваким
благословом духовним на небесима у Христу... Надахнут, дакле светим Павлом додајем: Благословен Бог и Отац наш, чија промисао је учинила да Васкрс 2003. буде на један посебан начин пуноћа времена за наше сестринске, месне Цркве; “благословен” – јер нам је “објавио тајну своје воље”, “ да будемо на хвалу Славе његове – ми који смо се већ пре надали у Христу” (1,12), и тиме постанемо “запечаћени Духом обећаним, Светим”. У име, дакле, Свете и нераздељиве Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, ми, католички диецезни бискупи ординарије Србије и Црне Горе, повезани настојањима око спасења Божјег народа у бискупску конференцију, поздрављамо Вас, Ваша Светости, Патријарха Српске Православне Цркве, заједно са Светим Архијерејским Синодом. Овај сусрет је прожет двоструком радошћу: радошћу Васкрсења и радошћу пастирске саодговорности за унапређење Цркве и јеванђелског духа у нашем друштву. Нека зато у свему буде “на хвалу Славе Његове”, а нека у нас, Његове сараднике и апостолске наследнике, улије – по сили Духа Светог- преобиље “мудрости и разумевања.” Ваша Светости, У овом благодатном Дану нашег сусрета, част ми је и најдубља радост духа и срца, да могу Вама и, по Вама, свим Вашим сарадницима, архијерејима, клиру, монаштву, богољубивому народу Божјем, и свим људима добре воље, у име наше Бискупске конференције, и у своје име, још једном пожелети: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Васкрсли Господ, који је корачао са ученицима на путу за Емаус, нека у овом трећем миленијуму буде са нама на нашим путевима, нека нам огреје срца у свим збивањима, нека нам отвара очи за новост Духа, и учини нас сведоцима преображеног живота. И нека му је хвала довека! После ових братских васкршњих поздрава одржани су у Патријаршијском двору званични разговори у којима су узели учешће Његова Светост Патријарх српски Г. Павле и чланови Светог Архијерејског Синода: Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Епископ шабачко-ваљевски Г. Лаврентије, Епископ бачки Г. Иринеј и Епископ тимочки Г. Јустин, а са стране Бискупске конференције Србије и Црне Горе Монсињор Станислав Хочевар, Надбискуп београдски и председник Бискупске конференције Србије и Црне Горе, монсињор Јанош Пензеш, бискуп суботички, монсињор Зеф Гаши, надбискуп барски, монсињор Илија Јањић, бискуп которски, монсињор Ласло Хужвар, бускуп зрењанински, о. Андрија Копиловић, референт за катихизацију при Бискупској конференцији и о. Леополд Рохмес, генерални секретар Бискупске конференције. У разговорима, који су протекли у духу хришћанског разумевања и жеље за сарадњом, узео је учестовао је у папски нунциј, надбискуп Еуђенијо Збарбаро. 
По завршеном састанку, новинарима су се обратили Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, и Преузвишени надбискуп Г. Станислав Хочевар: Епископ Иринеј је том приликом рекао: Христос Воскресе! Поздрављамо вас, данас, преузвишени монсињор Хочевар, надбискуп београдски и моја маленкост. Овлашћени смо од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и од стране Бискупске конференције Србије и Црне Горе, да овде сабраним представницима средстава јавног извештавања саопштимо онолико колико је, укратко, могућно, и неопходно у овом тренутку како је протекао овај први званични братски сусрет и разговор на овом нивоу. То јест, сусрет и разговор на нивоу Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Бискупске конференције Србије и Црне Горе. Ми смо, наравно, током протеклих година и деценија на разним равнима, локалним и регионалним, епархијским или бискупијским, међуепархијским, међубискупијским, често разговарали. Било је разговора у многим приликама, нарочито у невољама на обострану духовну и сваку другу корист. У том циљу била је и досадашња наша сарадња. Али ово је заиста први службени сусрет оваквог значаја и на оваквој равни. И ту је не само извршена ретроспекција и заједничка валоризација, или да кажем српском речју: заједничко вредновање, досада заједнички пређеног пута, сведочења Имена Христовог и истине Крста и Васкрсења Његовог и сведочења истине о бићу Цркве која постоји за живот и спасење света, а није сама себи циљ. Данас смо, после тог заједничког увида у оно све што је досад било, сагледали и своју, не само појединачну одговорност, унутар сопствене Цркве, пастирску, духовну и сваку другу. Сагледали смо и заједничку одговорност, наспрам света, али и још нешто више од тога: заједничку одговорност, одговорности једних за друге, не само једних поред других, у светлу изазова новог времена и наслеђа из прошлости, тако да смо дошли заједнички и једнодушно до једне, по мом скромном суду веома значајне одлуке – да по питањима даљег развоја верске наставе у школама наше отаџбине, затим по питању реституције, или враћања незаконито одузете, некада црквене имовине, као и по свим другим животним питањима и изазовима, наступамо заједнички, не само једни поред других него и једни са другима и још више од тога, једни за друге. Исто тако, наглашена је, тростепена, или боље рећи троједина духовна одговорност у данашњем тренутку и наравно пред сутрашњим даном и часом. То је одговорност јерархијска и канонска, на нивоу епископата једне и друге Цркве. Затим, одговорност богословска, да се у Цркви говори, и са једне и са друге стране аутентично, из јеванђелских, непомућених извора без робовања разним предрасудама, инсинуацијама, рђавим интерпретацијама и томе слично. Што у исто време не значи да нећемо имати смелости и искрености једни према другима да се и пожалимо, ако то неки догађај у животу једне или друге Цркве изискује, и да покушамо да извесне изазове и искушења превазилазимо управо том заједничком и узајамном одговорношћу. И трећа димензија тог јединственог триптиха, те троједине одговорности, јесте пастирска, или како Римокатолици радије кажу латинском речју, пасторална одговорност, то јест, све оно што ми овде као епископи или бискупи разговарамо и договарамо. То мора да струји и да зрачи даље према круговима свештенства једне и друге Цркве, као и према верном, Божјем народу. Да се навикнемо да посматрајући особеност и различитост, и идентитет Православне Цркве и Римокатоличке Цркве, то не схватамо као повод за нетрпељивост, за узајамно отуђивање, него као повод за узајамно уважавање, љубав и сарадњу у љубави Христовој. А изазови новог времена, нарочито изазови секуларизације која ће нас тек запљуснути у будућности, којих смо још увек донекле поштеђени, траже од нас управо тај одговорни став и заједништво. Тим заједништвом, самим по себи, не можемо аутоматски превазићи проблеме који стоје пред нашим Црквама већ вековима. Они се расправљају и на глобалном нивоу, кроз заједничку Комисију свих православних Цркава и Римокатоличке Цркве, које воде богословски дијалог, али и на многим другим нивоима, богословским, пастирским, међуепископским, на нивоу бискупских конференција са једне стране, Архијерејских Сабора и Синода са друге стране. На тај начин бисмо могли, свако од нас, у складу са најдубљим својим уверењем, које се у већини свог благодатног садржаја и подудара, да сведочимо Христа Распетог и Васкрслога као наду света и будућност Европе и човечанства. Договорили смо и неке конкретне ствари. Да се на овом нивоу, убудуће одржавају сусрети редовно једанпут годишње, а по потреби и чешће. Сва текућа питања расправљаће две овлашћене Комисије за дијалог, које ће потом реферисати једној и другој јерархији, једној и другој страни. То би овако, најсажетије речено, био мој приказ виђења догађаја и резултата данашњег братског сусрета и разговора, за који треба сви заједно да благодаримо Распетом и Васкрслом Господу, који је Васкрситељ наш и свих људи и све творевине и сваке духовне смрти. Још један пут, хвала на стрпљењу. Христос Васкресе! 
ПРЕУЗВИШЕНИ МОНСИЊОР СТАНИСЛАВ ХОЧЕВАР, НАДБИСКУП БЕОГРАДСКИ је потом рекао: Не треба друго, него да се придружим Његовом Преосвештенству Владики Иринеју, како у поздравима, тако и у честиткама и да се испод тога потпишем. Исто тако, све што је портпарол Светог Архијерејског Сабора изнео вама, дакле, све што је речено нећу да понављам, него потписујем, зато ћу ја, дозволите ми само, пар осталих ствари да додам. Можда ћу бити мало субјективан. У том смислу бих изнео, осим садржаја, који је одлично изнео Преосвећени Владика, и доживљај једног таквог сусрета. Понајприје, срдачно захваљујем Његовој Светости, што је нас, чланове Бискупске конференције Србије и Црне Горе овде угостио да смо могли заједно присуствовати предивној Литургији Ускршњег празника. Друго, оно што је мене на особит начин данас обогатило, је велика срећа коју су показали сви присутни бискупи и епископи. Видело се да је овај сусрет био очекиван, ишчекиван да су сви били весели, радосни да су заиста говорили отвореним срцем и великом радошћу. Друго што требам посведочити јесте да је у свим присутним епископима и бискупима владало изванредно велика свест о одговорности пред Богом, пред Црквом и пред повешћу. Дакле, нисмо сакривали потребе Цркве Божјег народа него напротив, сагледавши све те потребе и потребе времена, преузели смо своју одговорност. И то је заиста нешто, по мом мишљењу, што је дар Неба, дар Духа Светога. Треће, што је мене посебно обрадовало, је чињеница да нас је прошлост надахнула да са новом, правом, дубљом, еванђелском интерпретацијом уђемо у будућност и мислим да је то одговор Божјем Духу, одговор на изазов потреба. Ево баш због тога, осећали смо дужност да се и у будућности сусрећемо, да више на теолошком подручју студирамо, да више заједно истражујемо сва подручја досадашњег пасторалног деловања и да желимо све то у заједничким разговорима. Затим да анализирамо и констатујемо којим путем требамо ићи. Мислим да је све ово што смо данас могли у том сусрету открити упознати и одлучити, велик дар тог првог сусрета и морам у име вере и Цркве да кажем да молим Бога да нам да снагу да можемо тим духом напредовати. Захваљујем и ја свима, и желим како ми кажемо, Сретан Ускрс |
