АРХИЕПИСКОП КАРЕЛИЈСКИ И
СВЕ ФИНСКЕ ЛАВ У ПОСЕТИ СРБИЈИ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и Епскопом бачким Г. Иринејом и члановима-заменицима епископом банатским Г. Хризостомом и тимочким Г. Јустином, примио је 1. априла 2003. године, у Патријаршијском двору у Београду, Његово Високопреосвештенство Архиепископа финског Г. Лава, са најближим сарадницима, који се налазе у краћој незваничној посети Србији. Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је поздрављајући високог госта, захвалио на помоћи коју је сестринска Финска Православна Црква достављала нашем народу у овим невољама које су нас сналазиле протеклих година. Нажалост, наставио је Свјатјеши, код нас се, у међувремену, много шта лоше десило, посебно на Косову и Метохији. Зато Вам хвала, а хвала и Лутеранској хуманитарној организацији на служењу другима у невољама. На то нас обавезују речи Господа Исуса Христа који каже: „Тако да се свијетли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима.“ (Мт 16,5).

Високопреосвећени Архиепископ Г. Лав је, узвраћајући на речима топле добродошлице, рекао да је он првојерарх Цркве у којој, заједно са православним Финцима, живе људи из више од 10 православних народа. За све припаднике тих народа се богослужи на њиховим језицима. Израз дубоког саосећања са патњама српског народа је, са једне стране материјална помоћ коју је Финска Православна Црква упућивала Србима на ратом угроженим подручјима, а са друге стране, гостопримство које је указано Србима избеглим у Финску и помоћ која им се у новим условима живота пружа.

Архиепископ фински Лав је своју посету Српској Православној Цркви наставио 2. априла обиласком Шумадијске епархије и града Крагујевца.

Циљ доласка овог уваженог госта је посета Доброторном фонду Српске Православне Цркве ‘Човекољубље’. Гост из Финске је упознат са радом Добротворног фонда и са пројектима који су остварени у протеклом периоду, као и са будућим пројектима који ће унапредити социјалне услове живота у Крагујевцу. Уважени гост је упознат са историјатом града Крагујевца, економским условима живота у граду као и и са статусом бројних избеглих и расељених лица.

Архиепископ Лав је посетио курс рачунара, који организује Доброторни фонд Српске Православне Цркве ‘Човекољубље’. Том приликом, Високопреосвећени је поделио дипломе свршеним полазницима курса. Затим је посетио службу мобилне медицинске неге и на терену обишао неколико пацијената.

После посете Доброторном фонду Српске Православне Цркве ‘Човекољубље’, Његово Високопреосвештенство Архиепископ фински Г. Лав је разговарао са Његовим Преосвештенством епископом шумадијским Г. Јованом.

На крају посете граду Крагујевцу приређен је свечани ручак. Високи гост се захвалио на гостопримству Добротворном фонду Српске Православне Цркве и епископу шумадијском Г. Јовану на топлом пријему.

После Београда и Крагујевца архиепископ Лав је посетио Краљево и манастир Жичу, где је високог госта из Финске дочекао Eпископ Атанасије, администратор Епархије жичке.

Током посете Краљеву архиепископ Лав, обишао је Духовни центар Светог Николаја Жичког као и радионице црквене уметности и занатства “Човекољубља”, дуборезачку и радионицу за интарзију. Поред ове две радионице обишао јеи компјутерску радионицу. У овим радионицама се обучава преко 130 младих особа, претежно расељених лица са Косова и Метохије која су тренутно без запослења.

По обиласку Краљева епископ Атанасије угостио је архиепископа финског и у манастиру Жича, где га је укратко упознао са стањем у Српској православној цркви, као и у држави.

Фински архиепископ је захвалио на добродошлици,а потом је изразио дубоко разумевање за све тешкоће у којима се налази Српска православна црква и народ, уз обећање да ће увек, када буде у прилици, помагати харитативни и хуманитарни рад.

Његово Високопреосвештенство Лав Маконен је рођен у Пиалавеси у Финској. Завршио је Богословски факултет у Куопиу 1973. године, а исте године је рукоположен за ђакона и свештеника. Године 1979. је хиротонисан за Eпископа у Јоенсу, а наредне године је постао Mитрополит oулски. У октобру 2001. године постао је Aрхиепископ Карелије и све Финске.

ФИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Корени Финске Православне Цркве леже у хришћанском мисионарском раду у финској провинцији Карелији, почетком другог миленијума. У тој област се убрзо развио манастирски живот. Манастир Валамо је, по предању, основао православни Грк монах Сергије.

У периоду од 1809. до 1917. године, када је Финска била под руском јурисдикцијом, основана је посебна епископија у области Карелије, за потребе православних верника са седиштем у Виборгу. Када је Финска 1917. године, постала независна држава, црквене везе са Руском Православном Црквом су покидане.

Године 1923. је Финска Православна Црква добила аутономију од Васељенског патријарха. Савремено уређење Финске Православне Цркве датира из 1969. године. Административно, постоји 3 епархије: Карелија, Хелсинки и Оула, са 25 парохија на којима је 133 свештеника. Епископ карелијски је у исто време и Архиепископ Финске Православне Цркве, а друга двојица су Митрополити.У Финској постоји 140 православних цркава и капела, као и 2 манастира.