Цетиње, 29. априла 2003.г. – Поводом Васкршњих празника синоћ је био гост Радија Светигора Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски који је одговарао на многа актуелна питања. Посебно изражено интересовање слушалаца је било поводом оцене председника Скупштине РЦГ и председничког кандидата г. Филипа Вујановића да се Митрополит Амфилохије "очигледно определио за интезивно бављење политиком, што је учинио и држећи опело покојном српском премијеру Зорану Ђинђићу", као и критика Васкршње беседе у којој је наводно Митрополит Амфилохије оценио да "ова власт није боља од оне из времена Понтија Пилата".

Тим поводом Митрополит Амфилохије је између осталог одговорио следеће:

"Хвала г. Председнику јер видим да ми још није заборавио име и да још постојим у Црној Гори. Јер судећи по његовој Васкршњој честитки имао сам утисак да је заборавио да постоји Митрополит црногорско-приморски у Црној Гори. Добро је да ме се макар и у оваквом контексту сетио.

Морам да признам да ме зачуђује један такав његов коментар у вези сахране покојног председника Ђинђића. Не знам да ли је он и прочитао пажљиво ту моју беседу? Уверен сам да је тако прочитао не би дао овакав коментар.

Занимљиво је да су стране агенције и новине, на пример медији у Италији, ту беседу оценили као дубоко религиозну беседу над одром погинулог председника а једино овде у Црној Гори, а после преко ње и у Србији, она је схваћена као политичка беседа. Та беседа у суштини није политичка, она је дубински увид у трагику братоубиства и то је основна поента те беседе. И пред Богом и пред људима смрт Ђинђића је названа као "рана посред срца" не само његове породице него "посред срца Србије" на чијем челу Владе је он био. Да се тако нешто протумачи као политичка беседа ја просто не могу да схватим нити да разумем. Ако је било у тој беседи неких акцената збивања трагичних, тренутних у народу коме је он припадао и коме је он био на челу, то је просто било неминовност да се то помене, јер је његова смрт несхватљива ван тог контекста у којем живи његов народ и његова држава у последњих 12 година. И само утолико је дотакнуто и то питање свакидашњих искушења и трагедије, али то није била тема беседе. Тема је био он и тема је била ужас братоубиства од Каиновог до најновијих братоубистава овде и да се то никад више не понови и да њему Бог подари спокој.

Не бих очекивао од г. Вујановића, јер је он човјек који разуме неке ствари, да он прихвати флоскуле новинарске и да их прихвати здраво за готово.

Што се тиче јучерашњег помињања пилатовске власти то је опет било у контексту са празником. Не можемо говорити о Васкрсу а да не поменемо и Пилата. Уосталом не каже ли се у народу "ушло ко Пилат у Вјерују". Пилат је ту, нашао се, али кроз њега и преко њега ми историософски улазимо у проблематику његовог времена и правде чији је он био носилац. Природно је и законито да у беседи човек то упореди са временом у коме живи. Иако се времена мењају ипак историја има своје законитости и она се понавља. Пре свега, ја нисам рекао актуелна црногорска власт, ја сам говорио о власти у нашем времену. Ако то неко одмах преноси на Црну Гору, то је што кажу "кога сврби он се и чеше". Ја сам поменуо начелно власт и искушење власти у свим временима. Дакле, и временима када је Христу суђено и у временима овим нашим и на ширим просторима европским, а онда можемо то применити и овде.

Држава, чак могли би да кажемо и горе од Пилата, у појединим случајевима поступа у односу према Цркви, иако се тврди да се не меша у њен живот. Што је друго него мешање и дубинско угрожавање Цркве наметање у државним медијима једне секте Црној Гори? Што је то него најгора врста мешања у живот Цркве, на начин на који нису чак ни комунисти у "најславнијим временима" радили јер су ипак имали осјећање мере..."