Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve
4. april 2003. godine

MEDJUPRAVOSLAVNI DOGOVORI O PREDLOGU
ZA USTAV EVROPSKE UNIJE

 Predstavnici evropskih pravoslavnih crkava su se sastali na Kritu, u gradu Iraklionu, od 18. do 19. marta 2003. godine, da se dogovore o predlozima Komisiji Evropske unije, koja radi na izradi Ustava. Ovaj sastanak je bio pod pokrovoteljstvom Njegove Svetosti carigradskog patrijarha G. Vartolomeja. Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit francuski Emanuil je kao predstavnik Odeljenja za pitanja pravoslavnih crkava pri Evropskoj Uniji, bio suorganizator ove vazne Konferencije.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Carigradske, Ruske, Srpske, Rumunske, Kiparske, Grcke, Poljske, Albanske, Slovacke i Finske Pravoslavne Crkve. Zatim, profesor Ustavnog prava, g. Evangelos Venizelos, ministar kulture u Vladi Republike Grcke, brojni novinari i studenti. Konferencijom je predsedavao Visokopreosveceni Mitropolit filadelfijski Meliton.

Tema Konferencije je bila ‘Stanoviste Evropskih Institucija prema Crkvama i religijama, u skladu sa predanjem Pravoslavne Crkve’. U isto vreme to je bila i tema ekspozea Njegove Svetosti patrijarha G. Vartolomeja. On je svoje izlaganje sveo na tri osnovna stanovista:

  1. odredjenje pozicije svih religija i Crkava, ukljucujuci i Pravoslavnu Crkvu,
  2. da clanovi Evropske Unije odrede kriterijume prema religijama i da svima ravnopravno pruze ili ne, odredjene povlastice, koje bi bile u skladu sa verskom tolerancijom, slobodama, ali i da se na neki nacin anulira otudjenost drzave od vere,
  3. kriterijum klasifikovanja i kriterijumi borbe protiv destruktivnih i kriminalnih organizacija, koje pretenduju da postanu verske zajednice u istom rangu sa Crkvama.

Posle iscrpnih i dugih razgovora, ucesnici Konferencije su doneli zakljucke u sest tacaka:

  1. Ustav Evropske Unije mora u sebi da sadrzi principe i vrednosti hriscanskog, biblijskog, grckog i rimskog antickog predanja,
  2. Uvodjenje hriscanskih antropoloskih vrednosti u Povelju o osnovnim ljudskim pravima,
  3. Ljudska prava moraju biti ocuvana i u individualnom i u kolektivnom kontekstu, kao prava svih gradjana Evrope. Pre svega, naglasavamo zloupotrebu biotehnologije, zastita institucije braka i porodice, usmerenje svih nasih zalaganja prema vaspitanju i obrazovanju, itd,
  4. Verske slobode moraju da budu zasticene ne samo kao individualno pravo svake licnosti, vec i kao pravo svih tradicionalnih evropskih Crkava i religija,
  5. Jedanaesta Ustavna povelja iz Amsterdama o jedinstvu verskih zajednica i regulisanju odnosa Crkve i drzave, mora biti uneta u Ustav Evropske Unije,
  6. Ustanova jasno odredjenih kriterijuma koje bi odredile jasan odnos prema sektama i prozelitizmu.