ИСХИТРЕНА
ПРИВАТИЗАЦИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЛЕГИТИМИЗУЈЕ
НЕЗАКОНИТУ КОНФИСКАЦИЈУ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ ИЗ
ВРЕМЕНА КОМУНИСТИЧКЕ ВЛАСТИ
Најновија уредба УНМИК-а по којој се земљиште у
тзв. друштвеном власништву може давати у најам
косовским фирмама на период од 99 година или чак
продавати изазвала је велику забринутост у
епархији рашко-призренској. Ова уредба, по
мишљењу правних саветника исте епархије, отвара
процес у коме ће се имовина Српске Православне
Цркве конфискована за време комунистичке власти,
ускоро наћи у албанским приватним рукама и тако
заувек отуђити од Цркве.
Након Другог светског рата и проглашења
комунистичке владавине у Југославији велике
површине обрадивог земљишта и шума су
конфисковане од Српске Православне Цркве,
посебно на Косову и Метохији. Од тада Цркви није
било дозвољено да поврати своју имовину јер је
она сматрана за једног од најјачих опонената
комунистичке власти и поретка. Након
конфискације 1946. године, део црквене имовине на
Косову и Метохији је једноставно подељен
албанским сељацима, од којих су многи за време
нацистичке власти дошли на Косово и Метохију из
суседне Албаније и ту након рата остали да живе.
Остатак одузете имовине је задржан у државном
власништву или је додељен друштвеним
предузећима. Од национализације су највише имали
користи косовски Албанци, па је зато разумљиво да
данас по сваку цену настоје да спрече повратак
одузете црквене имовине. Они врше притисак на
УНМИК да што пре спроведе процес приватизације
који ће омогућити прелазак бивше црквене имовине
у њихове приватне руке пре него што се донесе
било какав закон о денационализацији.
Министарство правде Републике Србије већ
припрема закон о денационализацији на основу
кога ће бити омогућено да се незаконито
конфискована имовина врати својим пређашњим
власницима, посебно верским заједницама. Слични
закони су у припреми или су већ донесени у другим
бившим југословенским државама и земљама
Источне Европе. Српска Православна Црква с
правом очекује од УНМИК-а да ће следовати овом
закону и донети уредбе којим ће се заштитити
национализована имовина од приватизације и
коначно дозволити Православној цркви и другим
оштећеним верским заједницама да поврате своју
имовину.
Српска Православна Црква била је један од
највећих земљопоседника на Косову и Метохији пре
Другог светског рата. Посебно велика имања имали
су манастири као што су Високи Дечани и Пећка
Патријаршија. У процесу национализације само је
манастиру Високи Дечани 1946. године одузето близу
800 хектара земље, па данас на бившем манастирском
имању лежи готово цео нови део града Дечани. Ипак
велики делови одузетог имања остали су још у
државном и друштвеном власништву и манастир
данас води велику борбу да се ова имовина сачува
од приватизације и врати свом законитом
власнику. Црквена имања која су била убележена у
катастарским књигама пред Други светски рат
преживела су чак и турску власт. Она ипак
представљају само бледу сенку некадашњих поседа,
које су манастирима даривали средњовековни
српски владари. Управо зато је западни део
данашње Покрајине од давнина носио име Метохија
по грчкој речи «метохион» (множ. метохиа) што
значи манастирско имање – метох.
Међутим, најновија УНМИК-ова уредба о
приватизацији прети да омогући албанским
фирмама и појединцима да на врло лак начин дођу
до бивше црквене имовине и тако заувек онемогуће
повратак имовине. За Цркву, која је на овим
просторима изгубила преко 100 храмова након
доласка УНМИК-а и снага КФОР-а, ово би био још
један жесток ударац и обесхрабрење. Није ни
потребно наглашавати колико је повратак
конфисковане имовине значајан за преживљавање
Цркве и српског народа уопште на овим просторима.
Зато је Српска православна Епархија
Рашко-призренска већ тражила од Координационог
Центра и УНМИК-а да се узму у обзир њени легитимни
интереси, али за сада Цркви нису дата никаква
уверавања од међународних представника и
косовских институција да ће њена незаконито
одузета имовина бити поштеђена од приватизације
и коначно враћена.
О овом озбиљном питању ће се између осталог
расправљати и на Светом Архијерејском Сабору
епископа СПЦ који је јуче почео у Београду.
Очекује се да би епископи СПЦ могли да издају
енергичан апел Влади Србије и Србије и Црне Горе,
УНМИК-у, Савету Безбедности УН и владама водећих
европских земаља у коме би захтевали да се не
дозволи легализација насиља и неправде из
времена комунизма, поготово на територији Косова
и Метохије, а Цркви омогући повратак њене одузете
имовине.