Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve
14. maj 2003. godine

Najnovija uredba UNMIK-a po kojoj se zemljiste u tzv. drustvenom vlasnistvu moze davati u najam kosovskim firmama na period od 99 godina ili cak prodavati izazvala je veliku zabrinutost u eparhiji rasko-prizrenskoj. Ova uredba, po misljenju pravnih savetnika iste eparhije, otvara proces u kome ce se imovina Srpske Pravoslavne Crkve konfiskovana za vreme komunisticke vlasti, uskoro naci u albanskim privatnim rukama i tako zauvek otudjiti od Crkve.

Nakon Drugog svetskog rata i proglasenja komunisticke vladavine u Jugoslaviji velike povrsine obradivog zemljista i suma su konfiskovane od Srpske Pravoslavne Crkve, posebno na Kosovu i Metohiji. Od tada Crkvi nije bilo dozvoljeno da povrati svoju imovinu jer je ona smatrana za jednog od najjacih oponenata komunisticke vlasti i poretka. Nakon konfiskacije 1946. godine, deo crkvene imovine na Kosovu i Metohiji je jednostavno podeljen albanskim seljacima, od kojih su mnogi za vreme nacisticke vlasti dosli na Kosovo i Metohiju iz susedne Albanije i tu nakon rata ostali da zive. Ostatak oduzete imovine je zadrzan u drzavnom vlasnistvu ili je dodeljen drustvenim preduzecima. Od nacionalizacije su najvise imali koristi kosovski Albanci, pa je zato razumljivo da danas po svaku cenu nastoje da sprece povratak oduzete crkvene imovine. Oni vrse pritisak na UNMIK da sto pre sprovede proces privatizacije koji ce omoguciti prelazak bivse crkvene imovine u njihove privatne ruke pre nego sto se donese bilo kakav zakon o denacionalizaciji.

Ministarstvo pravde Republike Srbije vec priprema zakon o denacionalizaciji na osnovu koga ce biti omoguceno da se nezakonito konfiskovana imovina vrati svojim predjasnjim vlasnicima, posebno verskim zajednicama. Slicni zakoni su u pripremi ili su vec doneseni u drugim bivsim jugoslovenskim drzavama i zemljama Istocne Evrope. Srpska Pravoslavna Crkva s pravom ocekuje od UNMIK-a da ce sledovati ovom zakonu i doneti uredbe kojim ce se zastititi nacionalizovana imovina od privatizacije i konacno dozvoliti Pravoslavnoj crkvi i drugim ostecenim verskim zajednicama da povrate svoju imovinu.

Srpska Pravoslavna Crkva bila je jedan od najvecih zemljoposednika na Kosovu i Metohiji pre Drugog svetskog rata. Posebno velika imanja imali su manastiri kao sto su Visoki Decani i Pecka Patrijarsija. U procesu nacionalizacije samo je manastiru Visoki Decani 1946. godine oduzeto blizu 800 hektara zemlje, pa danas na bivsem manastirskom imanju lezi gotovo ceo novi deo grada Decani. Ipak veliki delovi oduzetog imanja ostali su jos u drzavnom i drustvenom vlasnistvu i manastir danas vodi veliku borbu da se ova imovina sacuva od privatizacije i vrati svom zakonitom vlasniku. Crkvena imanja koja su bila ubelezena u katastarskim knjigama pred Drugi svetski rat prezivela su cak i tursku vlast. Ona ipak predstavljaju samo bledu senku nekadasnjih poseda, koje su manastirima darivali srednjovekovni srpski vladari. Upravo zato je zapadni deo danasnje Pokrajine od davnina nosio ime Metohija po grckoj reci «metohion» (mnoz. metohia) sto znaci manastirsko imanje – metoh.

Medjutim, najnovija UNMIK-ova uredba o privatizaciji preti da omoguci albanskim firmama i pojedincima da na vrlo lak nacin dodju do bivse crkvene imovine i tako zauvek onemoguce povratak imovine. Za Crkvu, koja je na ovim prostorima izgubila preko 100 hramova nakon dolaska UNMIK-a i snaga KFOR-a, ovo bi bio jos jedan zestok udarac i obeshrabrenje. Nije ni potrebno naglasavati koliko je povratak konfiskovane imovine znacajan za prezivljavanje Crkve i srpskog naroda uopste na ovim prostorima. Zato je Srpska pravoslavna Eparhija Rasko-prizrenska vec trazila od Koordinacionog Centra i UNMIK-a da se uzmu u obzir njeni legitimni interesi, ali za sada Crkvi nisu data nikakva uveravanja od medjunarodnih predstavnika i kosovskih institucija da ce njena nezakonito oduzeta imovina biti postedjena od privatizacije i konacno vracena.

O ovom ozbiljnom pitanju ce se izmedju ostalog raspravljati i na Svetom Arhijerejskom Saboru episkopa SPC koji je juce poceo u Beogradu. Ocekuje se da bi episkopi SPC mogli da izdaju energican apel Vladi Srbije i Srbije i Crne Gore, UNMIK-u, Savetu Bezbednosti UN i vladama vodecih evropskih zemalja u kome bi zahtevali da se ne dozvoli legalizacija nasilja i nepravde iz vremena komunizma, pogotovo na teritoriji Kosova i Metohije, a Crkvi omoguci povratak njene oduzete imovine.