СВЕТИ KИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

Почетком деветог века живљаху у граду Солуну Лав и Марија, знаменити и богати људи. Имали су два сина Константина и Методија. Кажу да је њихова мајка је била словенског порекла, па су дечаци са њеним млеком упили и њен, словенски, језик.

Израсли су дечаци у младиће, постали славни по учености и врлинама.

Старији брат, Методије, проведе десет година међу Словенима (Македонским) служећи цару као официр, а потом се повуче на Олимп и замонаши, где доби име Методије.Ту му се доцније придружио и млађи брат Кирил (Константин). Кад је требало водити разговоре и преговоре са иноверцима, цар је слао браћу Kирила и Методија. Успешно су преговарали са Сараценима, а Хазарског краља Кагана приведоше вери Христовој.

Сазревајући и узрастајући у Христу, све је јаче бивало сазнање да се реч Божја не шири мачем, него љубављу и просвећивањем. Они су најпре саставили азбуку за словенски језик, звану глагољица, са намером да путем тог писма, а затим превођењем светих књига, шире веру међу Словенима. Глагољица се користила између 9. и 11. века у словенским земљама. На позив кнеза Растислава, иду у Молдавију "где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге преведоше и дадоше их свештеницима да уче омладину."

После повратка у Цариград, стварају другачију азбуку за словенски језик, која је после по Светом Кирилу (Ћирилу) названа ћирилица.

Словенски језик је богат и пребогат. У неким записима постоје трагови писма старих Словена, али очигледно, то писмо није било погодно да се њиме пишу богослужбене књиге. Зато је створена нова азбука, како би оно што је било "заклоњено облаком мудрости грчкога језика," било свима доступно.

На позив папе иду у Рим, тамо се Кирил разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се после братове смрти враћа у Молдавију, где је до краја живота радио на "утврђењу вере Христове међу Словенима." Методије се упокојио у Господу 6. априла 885.године. Дело св. Кирила и Методија наставили су њихови ученици Климент, Горазд, Наум Сава и Ангеларије, касније названи Петочисленици. Предвођени епископом св. Климентом дошли су са севера у Македонију, где из Охрида наставише посао који су започели свети Ћирило и Методије.

Света браћа нису војевала, нису се борила, ни силом освајала територије и људе, али надахнути Духом светим, деловали су међу народима као -тихи глас- који се дотиче душе, улази у срце и стреми ка висинама. "Божји глас је тих и мио. И тај тихи глас у души је оно што обраћа људе на пут спасења" (Епископ.браничевски Хризостом).

Богонадахнути - тихи глас - свете браће Ћирила и Методија ништа није могло да заглуши. Ћирилицом су написани најстарија богослужбена, књижевна и законодавна дела славенских народа.

По неким подацима од пре десетак година ћирилица је била писмо преко 300 милиона људи. Данас је тај број много већи.