Информативна служба
Српске Православне Цркве
27. мај 2003. године

ТЕРОР НАД УЧЕНИЦИМА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПРЕРАСТАО У ПОКУШАЈ УБИСТВА

Најновији напад, и покушај убиства ученика Богословије Св.Петра Цетињског, Николе Јанковића, пре неколико дана на Цетињу, тера нас да се запитамо да ли је вишегодишњи терор над ученицима примио такве размере да њихове послeдице само неодговорни не желе да виде.

Да би домаћој и међународној јавности било сасвим јасно о чему се овде ради, али и о чему се истрајно ћути, наводимо само флагрантне примере кршења елементарних дечјих и људских права гарантованих Уставом РЦГ и Универзалном декларацијом УН, када су у питању ученици и професори најстарије просветне и верске установе у Црној Гори – Богословије Светог Петра Цетињског:

- 20 септембар 1992.г. – Каменовање и митинг испред Богословије на којем су неки од учесника тражили спаљивање деце ?!

- 05.мај 1996.г. – У Бајицама код Цетиња, каменован аутомобил Богословије у којем су била три ученика и професор

- 31.мај 1997.г. – Каменована зграда Богословије, није било повређених.

- 20.април 1998.г. – У цркви у Ћеклићима код Цетиња, хулигани физички напали четири ученика и професора Богословије

- 22.новембар 1998.г. – На Цетињу физички нападнути ученици Богословије од којих су двојица, Александар Мракић и Никола Стефанов (Аустралијски држављани), задобили телесне повреде.

- 21.новембар 1999.г. – На Чеву код Цетиња, група хулигана на челу са Мирашем Дедеићем, анатемисаним распопом, напала двојицу ученика и професора Богословије и нанела им лакше телесне повреде.

- 21 новембар 1999.г. – На Цетињу, у ресторану "Сполето", група хулигана претукла шесторицу ученика Богословије. Најтеже повреде су задобили ученици Иван Коста и Синиша Јанковић. Коста је због задобијених тешких повреда био смештен на одељење интензивне неге у болници у Београду.

- 21.децембар 2000.г. – Група непознатих хулигана каменовала Богословију и поломила више прозора.

- 01.март 2001.г. – У цркви на Ћипуру (Цетиње) група хулигана прекинула црквени обред - помен краљу Николи - и изударала једног ученика Богословије.

- 16.децембар 2001.г. – На Дворском тргу, у центру Цетиња, су на најбруталнији начин, шипкама и ланцима претучени ученици Богословије: Жарко Лазаревић, Урош Стојановић и Павле Љешковић.

- 16.фебруар 2002.г. – Каменована зграда Богословије при чему је повређен ученик првог разреда Бојан Цветковић

- 17.фебруар 2002.г. – Поново каменована Богословије.

- 06.мај. 2002.г. – Васкрс, када је цели хришћански свет славио највећи празник, Богословија је доживела до тада најснажније каменовање. Уништени су прозори на ђачкој амбуланти и компјутерској сали.

- 14.октобар 2002.г. – У Његошевој улици на Цетињу, хулигани Марко Бокан и Дарко Лубарда пресрели ученика другог разреда Богословије Николу Дракулу и извршили изнуду новца претећи му ножем.

- 28.октобар 2002.г. – У Његошевој улици на Цетињу, хулигани Марко Бокан и Дарко Лубарда физички напали ученика другог разреда Богословије Бојана Крстановића и нанели му повреду десног ока.

- 30.октобар 2002.г. – Испред хотела "Гранд" на Цетињу, хулигани Илија Милановић и Јагош Вујовић, са неколико непознатих лица, физички напали ученика другог разреда Богословије Мирослава Михајловића коме су нанели повреду ока.

- 15.новембар 2002.г. – У парку испред Богословије на Цетињу група хулигана међу којима су препознати: Андрија Ивановић, Лазар Прља и Лука Газивода, каменовала ученике Богословије Срђана Кандића, Миливоја Тешановића, Бранка Марковића и Милоша Вишковића који су задобили лакше повреде.

- 22.мај 2003.г. – у Његошевој улици на Цетињу хулигани Горан Мрваљевић и Дарко Лубарда физички напали ученика Богословије Николу Јанковића. Један од нападача је Јанковића више пута ударио ногом у главу, а други му је задао два убода ножем, од којих један у пределу срца, што представља директан покушај убиства.

Уз све ове, таксативно наведене случајеве, треба посебно истаћи и да су и деца професора Богословије, која похађају основну школу на Цетињу, непрестано изложена нападима и малтретирана.

Сви ови случајеви су пријављени надлежним државним органима, а о њима су извештавани и медији. Резултати не чињења су ваљда данас свима познати.

Неправедно би било оптуживати само младе људе, извршиоце напада, за све ово што се дешава ученицима Богословије, ако знамо да се сличан терор спроводи последњих година и над Митрополијом Црногорско-приморском уз асистенцију неких од државних служби и медија под њиховом контролом. Млади људи имају старије инспираторе који свих ових година некажњено спроводе терор над Црквом.

Људски је запитати се, како би реаговали извршни и правосудни државни органи уколико би, не дај Боже, деца најодговорнијих у овој Држави била изложена терору и покушајима убиства ?

Надамо се да ће проливена чиста и невина ученичка крв коначно освестити одговорне у овој Држави да схвате куда води овакво насиље над децом и Црквом.

Уколико државни органи, сагласно Уставу у Закону, не предузму мере које ће дати стварне резултате, сносиће сву одговорност за зло и несреће које могу да се изроде из овог безакоња, безумно подгреваног од стране неких неодговорних политичара, државних органа и медија. Матурант Богословије Никола Јанковић убоден ножем у пределу срца.