Богословија Светог Петра Цетињског или како се некада звала Богословско-учитељска школа, представља темељ свеукупног школства Црне Горе. У својој дугој историји од 1863.године изнедрила је бројне и значајне посленике Цркве Божије и просвете, угледне културне раднике и народне посленике. Међу својим наставницима имала је митрополите и писце и значајне научнике. Као таква дубоко је уткана не само у живот Црне Горе и православне Црногорско-приморске Митрополије него у опште у живот хришћанске Европе.

У години када Богословија обележава 140. годину од свог утемељења, најновији покушај убиства ученика тера нас да се запитамо да ли су стална каменовања обновљене Богословије, физички напади на ученике, професоре и њихову дјецу, само део сценарија да се ова најстарија просветна и верска установа протера из Црне Горе. Чињенице су неумољиве и оне су у најкраћим цртама следеће:

- Пре Другог Светског рата Богословија је била смештена у Биљарди

- доласком комунистичке власти на Цетиње 13.новембра 1944.године, зграда Богословије – Биљарда је од њихове стране коришћена краће време до фебруара 1945.године као коњушница, а потом је без икакве правне процедуре једноставно силом власти отета.

- Богословија је престала са радом 1944. године и будући да је комунистичка државна власт онемогућила обнову њеног рада, престала је и формално постојати 1945.године.

Готово 50 година Црна Гора је била једина република у Југословенској Федерацији која на свом државно - правном подручју није имала ни једну верску школу.

- Митрополија Црногорско - приморска је 1992. године је обновила рад Богословије уз жељу да она буде темељ општег духовног препорода Црне Горе.

- Рачунајући да ће нова пост-комунистичка власт вратити зграду Богословије – Биљарду за потребе којима је служила до Другог Светског рата, Богословија је привремено смештена у малу и неусловну зграду Црквеног Суда која је адаптирана за школу и интернат.

- Уместо повратка у Биљарду коју је држава одузела Митрополији, обећана је помоћ у изградњи нове зграде уз наговештај Министра просвјете г. Предрага Обрадовића да ће Богословија као "најбоља школа коју смо у Црној Гори икада имали" ускоро наћи мјеста и у образовном систему Црне Горе.

- Митрополија је урадила пројекат Богословије за локацију на којој је још прије Другог Светског рата била започета изградња Саборног Храма, на земљишту које је њено власништво.

- Општинска власт 1993. године није дозволила изградњу Богословије ни Саборног Храма, опредељена помоћ Владе Црне Горе од милион марака није никада добијена, а Богословија није нашла места у образовном систему Црне Горе.

- Почетком фебруара 2003.г. Митрополија је купила од Државе СРЈ објекте Војске на локалитету Обилића Пољана, са жељом да коначно реши смештај Богословије и ученичког интерната. Војска је добила гаранцију Банке за надокнаду, која је и пред судом потврђена. Ово је потврђено како од Војске тако и од Савезне Владе. Иначе локалитет Обилића Пољана је већ 518.година у континуитету власништво Цетињског Манастира и да је Влада испоштовала Закон о реституцији усвојен 2002.г. Митрополија не би имала потребу да купује оно што је било њено.

- Почетком маја 2003.године, Митрополија је добила тужбу од стране Државног тужиоца, који заступа Републику Црну Гору, којом се тужи државна Заједница Србија и Црне Гора ради утврђивања својине и поништења Уговора између Митрополије и СРЈ, чиме се на најдиректнији начин до окончања поступка онемогућава рад Богословије у нормалним условима.

На крају није тешко закључити да стално и некажњено каменовање Богословије, терор над ученицима и професорима који је ових дана попримио драматичне размјере покушајем убиства ученика Николе Јанковића и спречавање да се за потребе Богословије створе нормали смештајни услови указује да се смишљено припрема нешто слично ономе из 1945.г. када је Богословија престала са радом.

Свакој цивилизованој држави била би не само обавеза, већ и част, да створи нормалне