ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 550-ГОДИШЊИЦЕ ПАДА ЦАРИГРАДА

Његова Светост Патријарх српски Господин Павле упутио је Његовом Блаженству Архиепископу атинском и све Јеладе Господину Христодулу писмо којим поздравља учеснике свечаног скупа који се у Атини данас одржава поводом 550-годишњице од пада Константинопоља, а у коме ће, у име Српске Православне Цркве узети учешће Његово Високопресвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

У писму, између осталог, стоји:

Прошло је 550. године од пада Константинопоља, престонице Источно ромејског Царства. Константинопољ је можда једини град у свету за кога је довољно рећи – Град, па да се зна о коме је реч. Та истина о њему сачувана је до данас и у турском званичном имену Константинопоља "Истанбул" (Eijthnpolin). Ићи у Константинопољ значило је ићи у град који је више од хиљаду година играо изузетну улогу у историјским збивањима Европе и Азије и свеукупне Хришћанске васељене. Константинопољ је и први град и светска престоница, који је од самог почетка био Хришћански град. То је град у коме је заживела "Симфонија" као јединствени начин односа државе и Цркве, на основама Старозаветног поимања односа царства и свештенства, Царске и Свештеничке службе, као и Новозаветног начела: "Цару Царево, а Богу Божје". Сагласно том начелу и по узору на Ромејско Царство обликовале су се балканске и словенске државе и њихов етос, као и живот нових Православних Помесних Цркава кроз векове. Као седиште Константинопољског Архиепископа као другог по части Архиепископа у Цркви, а после раскола Западне Цркве – као првог, Константинопољ је био град Васељенских Сабора који до данас обликују Хришћанско сазнање и богословско умовање.

То је град Свете Софије, чудесног храма, који је по речима новојављеног Светитеља Православне Цркве Николаја Охридског и Жичког "најверније и највеличанственије излагање хришћанске доктрине, хришћанског служења". "Он", по истом богомудром Светитељу, "приказује почетак и крај света". "Он је", додаје он, "срце православних народа и њихова душа; њихова вековна нада и надухнуће". Само име Света Софија значи Оваплоћени Бог, вечна Мудрост Божија, а грађевина храма представља сведочанство откривења Тајне оваплоћења.

Сагледаван у том духу пад Константинопоља и све оно што му следи до данашњег дана представља видљиву и опипљиву партиципацију како Града тако и Цркве Божје у тајни Христовог распећа и васкрсења, у тајни Кеносиса Христовог и Кеносиса његовог богочовечанског Тела – Цркве. Као такав, овај Свети Град је такође потврда и есхатолошка истина Цркве да "немамо града који овде остаје него чекамо Град који ће доћи". Страшни догађај самога пада спада у неистраживе судбе Премудрости Божје, које превазилазе људски разум, представља незацељену рану православне хришћанске савести, али је и потврда вечне истине да пролази "обличје овога света", истовремено и потврда неуништивости Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве, по обећању Христовом.

Сећајући се дакле, пада Константинопоља, ми целивамо ране Распетог Господа и утврђујемо се силом Његовог Васкрсења, сведочећи свим народима Њега као Камен који одбацише и одбацују зидари, а он постаје "Крајеугаони камен, и дивно је то у очима нашим". У то име целивајући братски Ваше Блаженство и све учеснике скупа посвећеног 550-годишњици пада Константинопоља, поздрављамо Вас радосним васкршњим поздравом