НАПАДНУТ МАНАСТИР ГОРИОЧ КОД ИСТОКА

Непознати нападачи отворили су око поноћи, ватру на припаднике шпанског КФОР-а који чувају стражу пред капијом српског православног манастира ГОРИОЧ, у близини градића Истока, двадесетак километара североисточно од Пећи. Један од војника узвратио је ватром у правцу нападача, након чега су нападачи побегли у непознатом правцу. Ову вест је Информативној служби Епархије рашко – призренске, потврдио представник УНМИК полиције у Приштини. Информација о овом догађају такође је пренесена и у званичном извештају УНМИК полиције за 28. мај. 2003.године.

На основу сведочења игуманије манастира Гориоч, мати Антусе, монахиње је око поноћи пробудила заглушујућа паљба и вика шпанских војника који обезбеђују манастир. Како је после сазнала из разговора са шпанским војницима, око поноћи, недалеко од манастирске капије зауставило се возило, из кога су изашла најмање двојица непознатих лица која су отворила ватру у правцу манастирске капије и стражарског места где су се у то време налазили шпански војници. Један од војника узвратио је ватром, након чега су нападачи побегли, наводно у свом возилу. Испред стражарске кућице мати Антуса је видела осам чаура од метака које је вероватно испалио шпански војник.

Игуманија Антуса је потврдила Информативној служби Епархије рашко - призренске да у нападу нико није повређен, иако међу сестрама и војницима који чувају манастир влада видна узнемиреност. У манастир су након напада убрзо стигли представници КФОР-а и УНМИК полиције како би направили увиђај. Истрага је у току. Командант шпанске војне базе у близини Истока одбио је да коментарише напад и представнике Епархије раско-призренске је упутио на главни центар УНМИК полиције у Приштини, одакле је потврђена информација о нападу.

Манастир Светог Николаја, познат под именом Гориоч, саградио је Свети краљ Стефан Дечански у 14. веку као метох манастира Високи Дечани. Манастир је смештен на Белој стени, непосредно изнад градића Истока. У манастиру данас живи игуманија Антуса са шест старијих монахиња и 85-огодишњим архимандритом Савом који је у млађим данима обновио манастир и опслуживао парохију у Истоку. Првобитна средњовековна црква Светог Николе је више пута обнављана у 16, 18 и коначно у 20. веку. У Другом светском рату у цркви су албански балисти направили затвор у коме су држали и мучили заробљене Србе из источког краја.