Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. мај 2003. године

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ПАВЛЕ
СЛУЖИ НА ЂУРЂЕВДАН

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле ће на Ђурђевдан, 6. маја, служити Свету Архијерејску Литургију у 9 ујутру, у цркви Светог великомученика и победоносца Георгија, на Бежанијској коси, улица Војвођанској 70.

Храм Светог Георгија је један од најстаријих храмова у Београду. Налази се у Бежанији, на Новом Београду. Црква је подигнута од прихода Срби из села Бежанија 1827. године. У то време су у Бежанији живели Срби избегли са Косова у доба велике сеобе под Арсенијeм III Чарнојевићем, као и Немци насељени у доба Марије Терезе.

Храм је грађен у барокном стилу, а некадашњи иконостас је 1938. године замењен новим и рад је руског емигранта Андреја Биценка. Звоник се налази на западној страни, а крст на врху је дело лимара Филипа Валтера, Немца, који је овде живео. Прича се да је Филип, завршивши посао и наздравивши са крова звоника, бацио чашу на земљу, која се, чудом, није разбила.

Из Житија Светог мученика и победоносца Светог Георгија:

Свети Георгије је рођен у Кападокији, у Малој Азији, од богатих и угледних родитеља хришћанске вере. После смрти мајке, сво богатство је поделио сиромашнима. У то време Римским царством је владао Диоклецијан, који је Георгија поставио за војводу у двадесетој години живота. Али, када је цар почео гонити и убијати хришћане по наговору својих саветника, свети Георгије је смело исповедио веру. Цар, разјарен Георгијевим поступком, наредио је војницима да га муче. Муке које је Светитељ издржао превазилазиле су људске могућности. Али, укрепљиван милошћу Божијом, свети Георгије је све издржавао. Многи од присутних, видевши ово натприродно збивање, примили су хришћанство. Међу њима и царица Александра. Видевши да се Светитељ не може сломити телесним мукама зли цар је наредио да се мачем погубе и свети Георгије и царица Александра, 6. маја (23. априла) 303. године. Тај дан се празнује као празник Светог великомученика Георгија - Ђурђевдан.

Тропар светог
великомученика Георгија,
глас 4.

Јако пљених свободитељ и нишчих зашчититељ,
немоствујушчих врач, цареј поборниче,
побједоношче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Као ослободилац заробљених и заштитник сиротих,
лекар немоћних, ти царска одбрано,
победниче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога да спасе душе наше.