Srpske Pravoslavne Crkve 5. maj 2003. godine NJEGOVA
SVETOST PATRIJARH SRPSKI G. PAVLE Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle ce na Djurdjevdan, 6. maja, sluziti Svetu Arhijerejsku Liturgiju u 9 ujutru, u crkvi Svetog velikomucenika i pobedonosca Georgija, na Bezanijskoj kosi, ulica Vojvodjanskoj 70. Hram Svetog Georgija je jedan od najstarijih hramova u Beogradu. Nalazi se u Bezaniji, na Novom Beogradu. Crkva je podignuta od prihoda Srbi iz sela Bezanija 1827. godine. U to vreme su u Bezaniji ziveli Srbi izbegli sa Kosova u doba velike seobe pod Arsenijem III Carnojevicem, kao i Nemci naseljeni u doba Marije Tereze. Hram je gradjen u baroknom stilu, a nekadasnji ikonostas je 1938. godine zamenjen novim i rad je ruskog emigranta Andreja Bicenka. Zvonik se nalazi na zapadnoj strani, a krst na vrhu je delo limara Filipa Valtera, Nemca, koji je ovde ziveo. Prica se da je Filip, zavrsivsi posao i nazdravivsi sa krova zvonika, bacio casu na zemlju, koja se, cudom, nije razbila. Iz Zitija Svetog mucenika i pobedonosca Svetog Georgija:
Tropar svetog
velikomucenika Georgija, Jako pljenih svoboditelj i niscih zascititelj, Kao oslobodilac zarobljenih i zastitnik sirotih, |
Sveti
Georgije je rodjen u Kapadokiji, u Maloj Aziji, od bogatih i uglednih roditelja hriscanske
vere. Posle smrti majke, svo bogatstvo je podelio siromasnima. U to vreme Rimskim carstvom
je vladao Dioklecijan, koji je Georgija postavio za vojvodu u dvadesetoj godini zivota.
Ali, kada je car poceo goniti i ubijati hriscane po nagovoru svojih savetnika, sveti
Georgije je smelo ispovedio veru. Car, razjaren Georgijevim postupkom, naredio je
vojnicima da ga muce. Muke koje je Svetitelj izdrzao prevazilazile su ljudske mogucnosti.
Ali, ukrepljivan miloscu Bozijom, sveti Georgije je sve izdrzavao. Mnogi od prisutnih,
videvsi ovo natprirodno zbivanje, primili su hriscanstvo. Medju njima i carica Aleksandra.
Videvsi da se Svetitelj ne moze slomiti telesnim mukama zli car je naredio da se macem
pogube i sveti Georgije i carica Aleksandra, 6. maja (23. aprila) 303. godine. Taj dan se
praznuje kao praznik Svetog velikomucenika Georgija - Djurdjevdan.