Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve 2. jun 2003. godine PETI AKADEMSKI SUSRET PRAVOSLAVLJA I JUDIZMA U Pereji kraj Soluna, od 27. do 29. maja 2003. godine, odrzan je Peti akademski susret Pravoslavlja i judizma, gde su vodjeni razgovori na opstu temu “Vernost nasim izvorima – nas zajednicki doprinos miru i pravdi”. Ovu konsultaciju je, u ime Carigradske Patrijarsije, organizovao njen predstavnik pri Evropskoj Uniji u Briselu mitropolit Francuske dr Emanuil, u saradnji sa Medjunarodnim jevrejskim komitetom za medjureligijske konsultacije u Njujorku. Pored mitropolita Emanuila, skupom su predsedavali jos, rabin dr Izrael Singer, inace predsednik Svetskog jevrejskog kongresa, i rabin Joil Majers, izvrsni potpredsednik Skupstine rabina. Susret je otvorio Njegova Svetost Vaseljenski Patrijarh Vartolomej I. U svom veoma zapazenom uvodnom izlaganju naglasio je, pored ostalog i to da su hriscanstvo i judizam u medjusobnom dijalogu vec dve hiljade godina. Takodje je apelovao da se dijalog nastavi i produbi, a da se zajednicki napori u sluzbi mira, pravde i opsteg dobra inteziviraju. U ime Vlade Grcke, ucesnike je pozdravio Evangelos Venizelos, grcki ministar kulture i Jovan Magriotis, zamenik grckog ministra inostranih poslova, a u ime Ministarstava za Makedoniju i Trakiju i drugih visokih institucija, i lokalne samouprave drugi visoki predstavnici. Uvodna izlaganja posle Patrijarha, imali su mitropolit dr Emanuil, rabin Joil Majers, dr Izrael Singer i Andrej Atens, predsednik Svetskog saveta Jelin? u rasejanju. Prisutni su bili i predstavnici Grcke ( Jeladske) Crkve odnosno Mitropolije solunske, kao predstavnici vise pomesnih Pravoslavnih Crkava, a zatim i predstavnici Vatikana i Svetskog Saveta Crkava. Pravoslavni Patrijarsi aleksandrijski Petar i jerusalimski Irinej uputili su svoje poruke. U radu konsultacije uzelo je ucesca vise od sezdeset delegata iz citavog sveta, a na pojedinacne teme u okviru opste tematike govorio je uvek po jedan predstavnik Pravoslavlja i po jedan predstavnik judejstva. Prva takva tema glasila je “Atina i Jerusalim – secanje i opominjanje”, a govornici su bili rabin Alan Bril (SAD) i profesor dr Vlasije Fidas (Atina – Zeneva). Na temu “Sluzenje miru i pravdi u judejskoj i pravoslavnoj tradiciji” referate su podneli rabin Danijel Polis (SAD) i Roman Silanijev (Rusija). Na zavrsnom plenarnom zasedanju temu “Religija kao eticka snaga u svetu koji je u krizi” razvili su episkop backi dr Irinej (Srbija) i rabin David Rozen (Izrael). Ucesnici su se zalozili za mir u Svetoj Zemlji i za pomirenje izmedju Jevreja i Palestinaca. Apelovali su, takodje, na zvanicni Izrael da sluzbeno prizna izbor Patrijarha jerusalimskog Irineja. Na kraju, uz prisustvo i ucesce Patrijarha Vartolomeja , visokih predstavnika grcke drzave, Centralnog jevrejskog saveta Grcke, solunske jevrejske opstine, javnih u kulturnih ustanova, otvoren je Memorijalni spomenik solunskim Jevrejima, zrtvama holokausta. Godine 1943, nemacki nacisti su u logore smrti deportovali oko pedeset hiljada Jevreja iz Soluna i tako gotovo iskorenili najvecu jevrejsku zajednicu Sredozemlja i Balkana. |