Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. јун 2003. године

РЕЗОЛУЦИЈА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ДЕЦОМ И ШКОЛОМ

У Удружењу Књижевника Србије у Београду одржан је 6. јуна 2003. године, округли сто на тему реформе школства. У расправи о овом питању, од животне важности за будућност нашег народа, учествовали су многи угледни интелектуалци који су подржавајући ставове сва три сидиката за обуставу предлога Закона о основама система образовања и васпитања. Са скупа је упућена следећа:

РЕЗОЛУЦИЈА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ДЕЦОМ И ШКОЛОМ

1. Предлог Закона није прошао демократску процедуру јавности, одузимајући право консултовања родитеља и просветних радника.

2. Предлог Закона о основама система образовања и васпитања није добио сагласност свих синдиката образовања Србије, а дат је у скупштинску процедуру по хитном поступку - након афера због ниподаштавања ћириличног писма, покушаја преименовања предмета српски језик и књижевност у "језик и комуникације", те програмског оргијања у радионичарској педагогији.

3. Министарство просвете и спорта није омогућило угледним културним и просветним институцијама да формирају комисије које би прегледале, образложено одбијале или прихватале предлоге на понуђени план и програм реформе.

4. У предлог реформе школства у Србији нису укључени стручњаци, нити предметни наставници, нити институције од културно-просветног значаја већ искључиво подобни психолози.

5. Некритичким прихватањем норматива школског простора (преласком на систем 3 х 3),аутономије наставног плана стручних школа (60% је дато слободној вољи), увођењем трогодишње уместо четворогодишње Гимназије и пресађивањем курикулум методологије - Министарство спроводи непросвећени диктат, а не демократизацију и деидеологизацију образовања, уноси хаос у школе.

6. Стављајући у задатак владиним и "невладиним организацијама" да воде програм доусавршавања наставног кадра или да руководе едукативним радионицама за децу у којима се врши обука за одупирање "ауторитету и правилима наставног кадра" - Министарство просвете је признало своју некомпетентност.

7. Принцип деиндивидуализације, спроведен у реформисаним програмима не само да не тежи изграђивању личности већ понижава личност (афере камповске реформе). Коначни циљ радионица и кампова је рездетињење детета и рашчовечење човека.

8. Реформа школства која не доприноси здравом друштву и друштву знања већ клонираној идеологији постмодернистичког детета равна је злочину над просвећеношћу и духовношћу и подложна је кривичној одговорности, јер се игнорише педагошка прогресивна баштина.

Резолуцију су потписали:

Епископ Атанасије (Јевтић), др. Миодраг Игњатовић, књижевник и донедавно саветник у Министарству просвете, проф.др Никола Милошевић члан САНУ, проф. др Станислав Никоћ, психијатар и књижевник, проф. др Љуба Протић, директор Математичке гимназије, Богдан Златић, сценариста, проф. др Александар Липковски, декан Приридно математичког факултета, мр Михаило Шћепановић са Филолошког факултета у Београду, др Драго Т. Пантић, педагог, др Исидор Граорац, педагог, Миодраг Маричић, директор Филолошке гимназије, проф. др Милош Ковачевић са Филолошког факултета у Београду, др Мирољуб Јанковић, проф. Милутин Мићовић, књижевник, Лабуд Драгић, књижевник, Сабор српске омладине (Бранимир Нешић). Програм је водио Предраг Р. Драгић Кијук, уредник "Књижевних новина".