ИНТЕРВЈУ ГОСПОЂИ МАЈИ СЛАВНИЋ

ГРАЂАНСКИ ЛИСТ

Хрватска је већински римокатоличка земља и посета поглавара Римокатоличке Цркве сопственој пастви и држави у којој она живи ствар је уобичајена и нормална. Ми православни нисмо ни позвани ни надлежни да дајемо своје оцене умесности или нужности таквих папиних посета. Можемо, наравно, да нагађамо зашто папа неке већински римокатоличке земље посећује чешће, а неке ређе, или зашто је посетио неке земље са већинским православним или чак са већинским муслиманским живљем док још није посетио све земље са римокатоличком већином, али то ће, ипак, остати само нагађање. Једно је, међутим, извесно: будући да папа римски у својој личности спаја службу поглавара Римске Цркве и функцију шефа државе Ватикан (колико је такав спој црквено и богословски уопште утемељен, не можемо разматрати сада и овде), он при планирању својих посета очигледно некада даје предност црквено-пастирским разлозима, а некад, опет, дејствује побуђен претежно државно-политичким мотивима. Не тврдим, али наслућујем да су у случају треће посете Хрватској заступљена оба ова покретачка чиниоца, са превагом на страни духовне, односно пастирске мотивације.

Како тумачите папин поздрав патријарху Павлу и најављени одлазак у Бањалуку? Да ли ће се патријарх срести с папом у Бањалуци?

Био сам лично присутан за време служења свечане понтификалне мисе на аеродрому крај Осека/Осијека. Зато убеђено тврдим да је папин поздрав нашем патријарху био кудикамо више од протокола и куртоазије. Штавише, папине речи Пренесите мој братски поздрав патријарху Павлу у љубави Христовој интимно сматрам за веран израз његовог личног односа према првом епископу наше Цркве. Такво уверење сам стекао и раније, у посредним контактима, а нарочито и непосредно прошлог фебруара, приликом посете синодске делегације кардиналу Касперу и римским куријалним надлештвима. Нецрквени људи то не разумеју, али код хришћана и црквених пастира и на Истоку и на Западу постоји једна невидљива црта, реалнија од сваке видљиве црте, иза које нема дипломатије, политике, стратегије, интереса, него иза ње постоји једино чиста вера и неглумљена љубав. Мислим да је и данашњи папа увек на правој страни те црте кад је реч о нашем патријарху. Већина у нашој Цркви, у њеном оквиру и ја, одушевљени због ове чињенице, нисмо аутоматски одушевљени свим папиним иницијативама које се тичу Православне Цркве. Али то никако не значи да смо ми заробљени том чињеницом. Напротив: и поред неких конкретних резерви, осећамо дубоко поштовање према доследности и истрајности данашњег епископа Рима, патријарха Запада и духовног оца милијарде римокатоличких верника.

Патријарх и папа неће се срести у Бањалуци.

Папа је и овог пута, као и 1994 године, позвао Хрвате на помирење. Како гледате на ову екуменску поруку?

Екуменска – и више од тога, јеванђелска – порука папе Јована Павла II Хрватима, и не само њима, о помирењу као једином хришћански обавезном превазилажењу свих неспоразума, сукоба и ратова изазива у мојој души само осећање радости и захвалности. Није ли то и порука коју нама и свима већ годинама упућује и његов полуимењак Павле, патријарх српски?

Да ли ће и колико папина посета помоћи улазак Хрватске у ЕУ? Хрватска политичка елита то очекује?

Не верујем да ће папина посета помоћи или одмоћи Хрватској на путу ка Европској унији. ЕУ има своје услове и стандарде и Хрватска, као и Србија са Црном Гором или било која друга држава, кандидат за чланство, мора им се прилагодити ако не жели да у чекаоници пред вратима ЕУ остане на неограничено време.

Да ли је посета председника Србије и Црне Горе Светозара Маровића папи наговештај државног позива да посету нашу земљу?

Није.