Информативна служба
Српске Православне Цркве
16. јун 2003. године

ВЕРОНАУКА ИСПРЕД ИНФОРМАТИКЕ

Према писању црногорског недељника Монитор, гимназијалци у Црној Гори више би воlели да уче веронауку него информатику и стране језике. Тако је бар показало једно прошлогодишње истраживање. За веронауку се изјаснило 22,54 одсто ученика ових елитних школа, а информатика и рачунарство добили су 15,85 гласова. Следе страни језици и етика с процентима између 5-6 одсто гласова.

У истраживању које је спровео Савет за наставне планове и програме Републике Црне Горе (на узорку од 4428 испитаника широм Црне Горе, од њих 1491 ученик основних и средњих школа), на питање:

« Које би предмете требало увести?» - 13,26 одсто ученика основних школа и 22,54 одсто ученика гимназије одговорило ја да би требало увести веронауку.

Европска пракса

   У већини земаља Европске уније у државним школама постоји конфесионална веронаука. Као предмет, веронаука је обавезна у основним и средњим школама.
   Свака од шест признатих конфесија у Белгији изводи своју веронауку.
   У Ирској, гдје је Римокатоличка Црква државна, веронаука је обавезна у основним и средњим сколама, а исти случај је и у Немачкој. Веронаука је факултативна у Италији и држава плаћа вероучитеља као и у Хрватској.
   У Луксембургу конфесионална веронаука је обавезни предмет у основним и изборни у средњим школама. Конфесионална веронаука постоји и у Португалији, али је необавезна и вероуцитеља плаћа држава.
   У Шпанији веронаука је обавезна у основним и средњим школама, а исто је и у Грчкој. У Русији школе могу позвати вероуцитеље у договору са родитељима. Веронаука је обавезна у основним школама у Румунији, Енглеској, Велсу, Норвешкој, а изборни је предмет у Ческој, Словачкој...